1 2 3 4 5

Вести



Епизиотомија, заштита међице и повреде порођајног канала

Епизиотомија је акушерска операција којом се пресеца међица ради проширивања порођајног канала. Врши се при крају другог порођајног доба.

Проширењем порођајног канала омогућена је лакша и бржа експулзија плода. Постоје два типа епизиотомије: медијална (уздужни рез се врши по средини међице) и медиолатерална (врши се коси рез десно или лево поред ректума). Епизиотомија се ради и у интересу мајке и у интересу плода. Што се тиче интереса од стране мајке, скраћује се друго порођајно доба, спречава се настанак спонтаних повреда меких делова порођајног канала које касније могу довести до поремећаја статике гениталних органа. Интерес од стране плода односи се на смањење могућности настајања повреда на предњачећем делу као и патње плода у току порођаја. Епизиотомија се најчешће ради у ситуацијама као што су трудноће са крупним и ситним плодовима, карлична презентација, дефлексиони ставови, вишеплодна трудноћа, ригидне високе или ниске међице, порођаји који се завршавају нагло било спонтано или неком од акушерских операција. Код прворотки се ради у 90% случајева, најчешће једнострано. Маказе се својим тупим делом увуку у вагину између предњачећег дела плода и међице и пресече у једном акту. После рађања постељице материца се ретрахује, чиме се омогућава заустављање крварења из материчних крвних судова. Лекар обави преглед постељице и меких делова порођајног канала, грлића, вагине и међице. Уколико постоје повреде оне се прво збрињавају, а потом се ушива епизиотомија, по правилу у анестезији, појединачним или продуженим шавом. Најпре се ушије вагинални зид, затим поткожно ткиво и на крају кожа.

Заштита међице има за циљ да спречи повреде меких делова порођајног канала и дубљи раздор мишића карличног дна. Повреде најчешће настају у тренутку дефлексије главе јер тада она врши највећи притисак и најинтензивније растеже ткиво међице. Адекватна заштита међице може бити хируршка (епизиотомија) и конзервативна (хватови помоћу којих се успорава брзина проласка главе и хватови којима се помаже рађање доњег рамена).

Порођајни канал чине коштани и меки делови. Најчешће повреде коштаног дела су дијастаза и руптура симфизе, преломи грана стидних костију, луксација и прелом тртичне кости и размицање једног или оба сакроилијачна зглоба. Ове повреде настају због несразмере између карлице труднице и величине плода, код наглих или форсираних порођаја, као и код коришћења форцепса при екстракцији феталне главице. Дијастаза и руптура симфизе настају у фази експулзије. Представља мањи степен повреде и манифестује се размицањем зглоба и прекидом веза које спајају пубичне кости. Када поред кидања веза настане и прскање хрскавице ради се о руптури симфизе. Манифестује се болом који се појачава при кретању, а породиља има карактеристичан ход патке, због гегања док хода. Лечење је конзервативно, строго мировање и имобилизација карлице широким фиксационим завојем. Луксација и прелом тртне кости настаје ако је плод веће телесне тежине. Лечење је конзервативно, подразумева лежање на боку. Размицање сакро-илијачног зглоба праћено је оштрим боловима у крстима. Терапија се састоји у вишенедељном лежању породиље.

Повреде меких делова порођајног канала су најчешће на вулви и перинеуму. Дубља оштећења (лацерације) су обично локализована око клиториса и отвора уретре, јаче крваре и захтевају апликацију неколико појединачних шавова. Повреде дубљих слојева ткива узрокују стварање хематома. Мањи хематоми се спонтано ресорбују, а велики захтевају њихово отварање и хируршко збрињавање. Повреде међице су честе повреде у акушерству и подразумевају расцеп коже међице и мишића карличног дна, некада и сфинктера ануса. Руптуре међице се деле на једноставне и компликоване. I степен - расцеп обухвата кожу међице и слузокожу задњег зида вагине; II степен - захваћени су кожа међице, слузокожа вагине, фасције и мишићи међице; III степен - захваћен је и анални сфинктер али без оштећења зида ректума. Компликована повреда је IV степен која захвата и предњи зид ректума. Лечење обухвата хируршко збрињавање, адекватну хемостазу и анатомску рестаурацију ткива. Повреде вагине могу бити површне (лацерације) и дубоке (руптуре). Дубоке настају у току тешких експулзија или при инструменталном завршавању порођаја. Услед прскања крвног суда долази до настанка хематома који се збрињавају оперативно. Повреде грлића често могу настати код форсираних и сувише брзих порођаја. Обично су то уздужни расцепи који значајно не крваре. Збрињавање се врши појединачним шавовима који омогућавају хемостазу и анатомску рестаурацију.

Текст на основу извора уредио др Бојан Кукић, Одељење гинекологије и акушерства ОБ Панчево

Извори: Гинекологија и акушерство, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2011.