Епидурална анестезија

Аналгезија и анестезија у акушерству имају своје специфичности,које их разликују од примене за друге врсте хируршких интервенција.
Анестезиолог се сусреће са бригом о два живота - са једне стране мора да води рачун о безбедности фетуса, а са друге стране мора да обезбеди аналгезију и анестезију мајке. У току трудноће долази до многих хемодинамских и метаболичких промена у организму мајке. Могуће је често пре и постпорођајно крварење, јавља се проблем матерналног морбидитета и морталитета...

Епидурална лумбална аналгезија је данас најчешће примењивана за обезбољавање порођаја, јер обухвата најадекватнију аналгезију за прво и друго порођајно доба, као и за постпартални период.
Примена епидуралне аналгезије означава убризгавање лекова у епидурални простор лумбалног дела кичменог стуба. У епидурални простор пласира се катетер, ради одржавања аналгезије, катерер је присутан у целом перипарталном периоду.

Специфичности епидуралне аналгезије ондосе се на:
1.Mоменат апликовања епидуралног катетера у току порођаја,
2.Врсту и концентрацију локалног анестетика и
3.Прилагођавање доза анесетика у току порођаја.
Примена аналгезије започиње у активној дилатационој фази порођаја. Ранија апликација би могла да заустави унутрашњу ротацију фетуса.
Бупивацаин је најчешће заступљени локални анестетик у акушерству на нашим просторима.

Администрација медикамената током порођаја у лумбални епидурални простор се може извести на три начина:
1.Интерминентне појединачне болус дозе у интервалима око 90 мин
2.Континуирано помоћу перфузора
3.Пацијент контролисаана аналгезија - све више је заступљена у безболном порођају и захтева добру иницијалну аналгезију.

Контраинидикације за примену епидурала могу бити специфичне и релативне.
Специфичне: непристанак пацијента или сособа које су психолошки или психијастријски неподобне ,пацијенти у општој анестезији, сепса, коагулопатија, антикоагулантне терапије, локалне инфекције, имунолошки дефицит, шок, хиповолемија, кардиоваскуларна обољења миокарда, акутна обољења ЦНС-а, повишен интракранијални притисак, податак о алергији на локалне анестетике.
Рекативне, ове контраиндикације зависе од поцене ризик - корист. Ту спадају хронична обољења ЦНС-а, тешки деформитети кичменог стуба, артритис, остеопороза, пролапс интервертебралног дискуса.
Постоји низ компликација које се могу јавити током извођена ове интервенције, у највећем броју случајева су безазлене, уколико се препознају на време.

Текст на основу извора уредио др Емир Шефити, Гинеколошко-акушерско одељење Општа болница Панчево.

Извори: Практикум из породиљства група аутора