„ЕНТЕРОБАКТЕР"

Род „Enterobacter" припада породици „Enterobacteriaceae" и састоји се од четири врсте: „E.aerogenes", „E.cloacae", „E.georgoviae" i „E.sakazaki"

Све врсте Ентеробактер-а су Грам негативни бацили који су неправилно распоређени у видном пољу микроскопског препарата. Имају перитрихијално распоређене флагеле. Капсулу синтетише само један део сојева „Enterobacter" . Припадају групи факултативно анаеробних бактерија и лако се култивишу ин витро (на једноставним хранљивим подлогама). Имају соматски О - антиген и флагеларни Х - антиген, а инкапсуларни сојеви К - антиген. Широко су распрострањени у природи: у земљишту, води и неким намирницама. Повремено или стално колонизују дигестивни тракт људи и животиња улазећи у састав физиолошке микрофлоре.

Патолошки (медицински) значај
Врсте из рода „Enterobacter" изазивају опортунистичке инфекције у случају пролазне или трајне имунодефицијенције домаћина, колонизације нових ткива и пораста вируленције. Најчешће изазивају инфекције уринарног тракта, мада нису ретке ни примарне или секундарне инфекције респираторног система. Последњих година Ентеробактер постаје све значајнији узрочник интрахоспиталних инфекција нарочито код имунодефицијентних пцијената и на одељењима за лечење опекотина.

Микробиолошка дијагностика
Бактерије из рода „Enterobacter" најчешће се изолују из фецеса, урина, спутума и бриса ране. Материјал се засејава на ендо агар, крвни агар и једну од подлога за обогаћивање раста. Засејане хранљиве подлоге се инкубирају, а затим се испитују микроскопске, културелне, физиолошко-биохемијске и евентуално антигенске особине израсле бактеријске културе.

Лечење
Продукција бета - лактамаза и развој неких механизама за инактивацију антибиотика и хемиотерапеутика има за последицу настанак резистенције код одређеног процента сојева Ентеробацтера. Зато је најбоље антибиотску терапију обољења изазваних врстама из рода „Enterobacter" ускладити са резултатима антибиограма.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 14.3.2022.