Ендофталмитис

Ендофталмитис представља гнојно запаљење унутрашњости очне јабучице. Најчешће је изазван бактеријама, знатно ређе гљивицама и изузетно ретко паразитима. Може се испољити на два начина: као акутна форма са бурном клиничком сликом или као хронична форма која може трајати месецима са фазама ремисије и егзацербације.
Егзогени ендофталмитис настаје после отворене повреде очне јабучице, после интраокуларних операција (операција катаракте, глаукома, аблације ретине и др.) и после спонтане перфорације рожњаче услед прогредирајућег улкуса.

Ендогени ендофталмитис је далеко ређи и настаје као последица ширења инфекције из неког жаришта у организму хематогеним путем.
Најчешћи изазивачи акутног постоперативног ендофталмитиса су коагулаза негативне стафилококе, Staphiloccocus aureus, бета хемолитички стрептокок, Streptoccocus pneumoniae, ређе Gram негативне бактерије (Pseudomonas aeruginosa, Proteus species), а изузетно гљивице (Candida, Aspergillus, Fusarium). Најчешћи изазивачи хроничног ендофталмитиса су: Propionibacterium acnes, Corynebacterium species i гљивице. После пенетрантних повреда очне јабучице ендофталмитис се развија у 2%-7% случајева, при чему је главни узрочник Bacillus cereus.
Гнојни процес се најчешће задржава у унутрашњости очне јабучице, те отуда и име обољења. Фиброзни омотач очне јабучице, који чини склера, је довљно чврст и не дозвољава продор инфекције ван очне јабучице у орбиту. Међутим, уколико ендофталмитис дуго траје, или је изазван јако потентним агенсима, као и услед неадекватног лечења, може доћи до ширења процеса изван очне јабучице када долази до захватања целокупног садржаја орбите. Овакво стање се назива панофталмитис (panophthalmitis).

Код акутног ендофталмитиса болесник се жали на бол, замућење вида и фотофобију. На самом почетку, иако постоје симптоми, озбиљних видљивих знакова болести нема. Након дан, два долази до отока очних капака, хиперемије па потом и хемозе коњуктиве, замућења рожњаче као и појаве гноја у предњој очној комори. Црвени рефлекс са очног дна може бити ослабљен или одсутан због замућења стакластог тела. Анамнестички податак о спроведеној интраокуларној операцији или задобијеној повреди дан или више пре појаве симптома, као и клиничка слика су довољни за постављање сумње на акутни ендофталмитис или пак, постављања дијагнозе акутног ендофталмитиса.

Савремене интраокуларне операције, посебно операција катаракте и глаукома, се спроводе по принципу једнодневне хирургије. То значи да пацијенти дођу на операцију сат времена раније, оперишу се, и након сат времена од операције, истог дана, отпуштају се кући. Следећег јутра долазе на контролни преглед и наредних дана су код куће уз примену прописане локалне терапије. Следећа контрола се обично заказује за недељу дана. Проблем представљају они болесници код којих се након прве контроле појављује акутни ендофталмитис. Проценат таквих пацијената је око 0.015%.
Лечење антибиотицима подразумева интравитреалну апликацију лека. У одређеном броју случајева индикује се витректомија.

Teкст на основу извора уредио др Милан С. Главонић, Одељење Офталмологије Општа болница Панчево

Литература:
1. May DR, Kuhn FP, Morris RE, Withwespoon CD, Danis RP, Matthews GP, Mann I. The epidemiology of serious eye injuries from the United States Eye Injury Registry. Grafes Arch Clin Exp Ophthalmol 2000; 238:153-157
2. American Academy of Ophthalmology, The eye M.D. Assotiation, Retina and Vitreus, section 12, Posttraumatic Endophthalmitis 2011-2012; p327
3. Friling E, Lundstrom M, Stenevi U, Montan P, Six - year incidence of endophthalmitis after cataract surgery: Swedish national study. J Cataract Refract Surg 2013;39:15-21
4. Reynolds DS, Flynn NW. Endophthalmitis after penetrating eye trauma. Curr Opin Ophthalmol 1997;8:32-38