ЕНДОМЕТРИОЗА

Ендометриоза је обољење које подразумева присуство ендометријалног ткива ван уобичајеног места, тј ван материце. Тај ендометријум се често зове ектопичним или аберантним ендометријумом. Ово је прогресивно обољење које представља проблем и за пацијента и за лекара, због тегоба које даје, нејасне симптоматологије и нерешене терапије.

Патолошке форме могу имати облик импланта (макроскопски једва видљиве групе ћелија), огњишта (груписани импланти), нодуса (чворова), и ендометриома (цистичне формације). С обзиром да инфламација увек прати раст ектопичног ендометријума, прираслице су често присутне поред ендометријалног жаришта. Аденомиоза је посебан ентитет који се карактерише присуством ендометријума у миометријуму.

Учесталост ендометриозе у општој популацији износи 3-10%. Код инфертилних жена учесталост је већа и креће се између 25 и 40%.

О настанку ендометриозе постоји неколико теорија (до сада 11 публикованих). Од свих њих издваја се Сампсонова имплантациона теорија, према којој се ендометријално ткиво ретроградно транспортује кроз јајоводе током менструације, а потом имплантује по перитонеуму или абдоминалним органима. Појава ендометриозних огњишта ван трбушне дупље условила је и васкуларне и лимфогене теорије, док појава ендометриозе код мушкараца који су извесно време били под терапијом естрогена довела је до настанка теорије целомске метаплазије. Студије које настају последњих година говоре о имунолошком фактору, као можда пресудном чиниоцу настајања ендометриозе.

Што се симптома ендометриозе тиче, јављају се пелвични бол, различитог интезитета, са највећим интезитетом у пременструалном периоду, болне менструације као и бол при сексуалном односу. Када ендометриоза захвати јајник, доводи до разарања племенитог ткива или прави прираслице које ремете уобичајени контакт између јајника и јајовода, и на тај начин један је од узрока стерилитета.

Дијагноза је могућа једино директном визуализацијом огњишта или хистолошком анализом.

Због постојеће, данас релативно једноставне ендоскопске процедуре и велике користи које она пружа, дијагностичку лапароскопију треба радити увек када постоји клиничка сумња на ендометриозу. Током лапароскопије, системском визуализацијом треба прегледати сав пелвични простор. Интересантно је да биопсија са визуелно нормалног перитонеума која се понекад ради у инфертилних пацијенткиња, потврђује ендометриозу.

Данас се као помоћни дијагностички тест широко користи туморски маркер CA-125. Примећено је да је овај маркер повишен код пацијенткиња са одмаклим стадијумима ендометриозе. Ипак, осетљивост овог теста је доста ниска да би се користио за откривање обољења.

Дијагноза ендометриома, односно оваријалних ендометријалних циста, данас се поставља са високим процентом сигурности углавном ултразвучним прегледом. Искуство је показало да нуклеарна магнетна резонанца (НМР) може бити корисна само код ректовагиналне, дубоке форме ендометриозе, са мултифокалном дистрибуцијом лезија. Али и код ове форме ендометриозе, посебно новијим и осетљивијим ултразвучним апаратима може се поставити дијагноза.

Лечење може бити хируршко, медикаментозно или комбиновано (преоперативно или постоперативно медикаментозно). Основни циљ лечења је ослобађање пацијенткиња од бола, повећање фертилне способности и уклањања огњишта ендометриозе. Поред аналога рилизинг хормона, последњих година посебна предност се даје монофазним контрацептивним таблетама, чија дужа примена не само што ублажава непријатну симптоматологију већ и зауставља даљи развој болести. Што се хируршког лечења тиче, данас постоје два хируршка приступа, лапароскопски и класичан хируршки (лапаротомија). Иако се предност даје лапароскопском приступу, углавном због брзине опоравка пацијенткиње, класична операција је неизбежна код постојања чврстих и опсежних прираслица између унутрашњих гениталних органа и црева, у ректовагиналном простору или постојања већег ендометриома.

Текст на основу извора уредио др Бојан Кукић, Одељење гинекологије и акушерства ОБ Панчево

Извори:

Хумана репродукција, проф. др Небојша Радуновић, Београд 2013.

Гинекологија и акушерство, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2011.