1 2 3 4 5

Вести



ЕКТОПИЧНА ТРУДНОЋА

Ектопична трудноћа и данас представља специфичан проблем који се јавља искључиво у хуманој популацији. Под ектопичном трудноћом се сматра свака трудноћа где је до имплантације дошло ван типичног места тј. ван материчне дупље.

Према локализацији разликујемо тубарну (97.72%), абдоминалну (1.37%), корнуалну (0.61%), оваријалну (0.15%) и цервикалну (0.15%) трудноћу. Као посебан феномен постоји и хетеротопична трудноћа. То је случај где истовремено, поред ектопичног мешка постоји гестацијски мешак у материчној шупљини. Овакав налаз је изузетно редак, тј јавља се једном на 30.000 трудноћа које су настале спонтано.

Пошто је тубарна трудноћа убедљиво најчешћа у односу на друге локализације, клиничари користе назив ванматерична трудноћа, а што није исправно. Она може бити интактна или може да се компликује у виду тубарног абортуса или руптуре гравидне тубе.

Најчешћи разлог тубарне трудноће је оштећење јајовода. Транспорт оплођене јајне ћелије кроз тубу се обавља пасивно и зато свако оштећење јајовода може довести до имплантације у њему. Сматра се да су најчешћи узроци:

1. инфекције унутрашњих гениталних органа

2. ендометриоза

3. интервенције и операције у малој карлици

4. поступци у лечењу неплодности

5. претходна ектопична трудноћа

6. употреба интраутеруснох улошка (спирала)

Треба споменути да је учесталост ектопичне трудноће више него двоструко већа код поступака вантелесног оплођења. Такође, чешће се јавља код старијих жена и код жена пушача.

Клиничка слика зависи од места имплантацијем као и од тока и исхода ектопичне трудноће. Први симптоми су изостанак менструације, мучнина, повраћање и напетост у дојкама. Јављају се бол у доњем делу трбуха и крварење. Када се они јаве, трудноћа више није интактна. Бол је у почетку интермитентан, касније постаје сталан и најчешће је локализован на страни ектопичне трудноће, а може бити и дифузан. Крварење је обично оскудно, тамно, слично талогу од кафе. У случају руптуре тубе, јавља се јак бол у трбуху, као убод ножем, праћен колапсом, а потом знаци хеморагичног шока (бледа пребојеност коже и слузокожа, тело орошено хладним знојем, површно дисање, убрзан пулс, пад крвног притиска).

Стандардни поступци у дијагностиковању ектопичне трудноће су анамнеза, клинички преглед, ултразвучни преглед, биохемијски/хормонски тестови (одређивање бета-ХЦГ хормона), налаз слободне течности у малој карлици (пункција Дугалсовог простора), лапароскопија и лапаротомија.

Третман ектопичне трудноће зависи од стања пацијенткиње односно од тога да ли је дошло дo компликације у виду интраабдоминалног крварења или је трудноћа некомпликована тј интактна.

Ове трудноће можемо лечити на један од наведених начина:

1. Експектативно - праћење пацијенткиње у случају спонтане регресије. Активност трофобласта контролишемо преко нивоа бета-ХЦГ-а у крви пацијентkиње. Контроле се обављају једном до два пута недељно све до пада серумског бета-ХЦГ-а испод 5 иј/л.

2. Kонзервативни третман - заснива се на медикаментној инактивацији трофобласта. Може се применити код здравих и хемодинаски стабилних пацијенткиња, са интактном тубарном трудноћом промера до 3 цм и вредностима бета-ХЦГ до 5000 иј-л. У ту сврху се користе цитостатици од којих се најбољи показао метотрексат. Његова апликација може бити системска и локална. Локална апликација се обавља под контролом ултразвука. Много једноставнија је системска примена где се цитостатик апликује интравенски или мускуларно.

3. Оперативно лечење - лапароскопија и лапаротомија

Лапароскопија представља веома прецизан и безбедан метод који се сматра "златним стандардом", јер у истом акту омогућава и постављање дијагнозе и хируршко лечење. Видео ендоскопска хирургија све више замењује отворену хирургију. Лапароскопске операције су праћене кратком хоспитализацијом, брзим опоравком и малим постоперативним морбидитетом.

Лапаротомија тј. отворени хируршки третман може бити радикалан и конзервативан. Радикални третман обухвата салпингектомију, аднексектомију и хистеректомију. Конзервативни третман се примењује у случајевима са интактном ектопичном трудноћом и код жена које желе још да рађају. Овде спадају линеарна салпингектомија, сегмента ресекција тубе и фимбријална експресија.

Без обзира на врсту третмана, треба нагласити да Рх- негативне неимунизоване пацијенткиње са ектопичном трудноћом старости од 8 до 12 недеља морају примити заштиту применом хуманог анти-Д имуноглобулина.

Текст на основу извора уредио др Бојан Кукић, Одељење гинекологије и акушерства ОБ Панчево

Извори:

Хумана репродукција, проф. др Небојша Радуновић, Београд 2013.

Гинекологија и акушерство, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2011.