1 2 3 4 5

Вести



ЕКТОПИЧНА ТРУДНОЋА

У нормалној трудноћи оплођена јајна ћелија пролази кроз јајовод до тела материце где се усађује и развија. Уколико се иста усади у неком другом делу материце, изван материчне шупљине, настаће ванматерична или ектопична трудноћа.

У 95% случајева ради се о трудноћи у јајоводу. Ређе се локализује на јајнику или грлићу материце, трбушним органима.

ЕТИОЛОГИЈА

Узроци су различити. Најчешће се ради о механичкој препреци у транспорту оплођене јајне ћелије, односно сужењу јајовода које настаје као последица ранијих запаљенских болести у малој карлици или полно преносивих болести. Најзначајније су инфекције хламидијом, гонококом, ешерихијом и анаеробним бактеријама где се често упркос антибиотској терапији запаљенска болест непотпуно сузбије што ствара предиспозицију за ванматеричну трудноћу. Узрок могу бити и промене изван лумена јајовода као што су прираслице после побачаја, упале слепог црева, ендометриоза, раније операције и раније ванматеричне трудноће, урођене неправилности јајовода. Вантелесна оплодња значајно доприноси учесталости. Посебан ризик и већа учесталост постоји код жена старијих од 35 година.

КЛИНИЧКА СЛИКА

Први симптоми су карактеристични за нормалну трудноћу. Долази до изостанка менструације, мучнине, повраћања и напетости у дојкама. Тест на трудноћу је позитиван. Трудноћа је у овој, раној фази, још увек интактна па нема значајнијих компликација. Уколико се не открије у раном стадијуму трудноћа напредује, долази до продирања крвних судова у зид јајовода уз крварење у његовој шупљини. Јајовод се растеже и настају компликације од којих је најзначајнија руптура (прснуће) јајовода. Тријас симптома чине изостанак менструације, крварење и бол у доњем делу трбуха. Бол је најучесталији симптом и обично се јавља око 5 - 6 недеље трудноће, локализован је на страни трудноће. Крварење је је оскудно и тамно, слично талогу кафе и јавља после 6. недеље трудноће.

ДИЈАГНОЗА

Дијагноза је у већини случајева тешка. Детаљном анамнезом добијају се подаци о последњој менструацији, карактеру менструалних циклуса, постојању знакова трудноће, ранијим обољењима у малој карлици и ранијим оперативним захватима на трбуху. Након узете анамнезе следи физикални преглед под спекулумом и бимануелни палпаторни преглед. Затим се врши одређивање β-hCG-a.

Одређивањем вредности β-hCG-a дијагноза се поставља већ 7 - 8 дана од оплођења. Сигурност методе је 99%. Код нормалне трудноће вредности хормона расту у периоду од 48 сати за 100% док је код ванматеричне трудноће пораст мањи за исти временски период и тада се повећава за око 60%. Вредности хормона су обично снижене за очекивану недељу трудноће.

Негативан резултат хормона искључује постојање било које трудноће. Ако је резултат позитиван ради се трансвагинални ултразвучни преглед. Следећи корак је лапароскопија. Позитиван лапароскопски налаз захтева извођење оперативног захвата.

Рана дијагноза је од великог значаја за очување репродуктивне способности жене. Од значаја у овој фази су једино имунобиолошки тестови на трудноћу. Позитиван тест потврђује трудноћу, али не говори о њеној локализацији.

Диференцијално дијагностички у обзир долазе инкомплетни абортус, цисте на јајницима, оваријални тумори, перфорација слепог црева, желудачног или улкуса дуоденума.

ЛЕЧЕЊЕ

Основни услов за успешно лечење је рана дијагноза. Праћењем и чекањем на спонтану регресију код хемодинамски стабилних пацијенткиња спонтана регресија је забележена у 30% случајева.

Здраве хемодинамски стабилне пацијнткиње са интактном ванматеричном трудноћом у јајоводима лече се медикаментно применом Метотрексата.

Хируршко лечење спроводи се као радикално и конзервативно. Хируршким уклањањем јајовода, јајовода са јајником или материце са оба јајовода и оба јајника делује се радикално најчешће уколико се ради о касној дијагнози са руптуром јајовода и значајним компликацијама.У већини случајева тежи се конзервативном хируршком третману који је могуће применити код интактне ванматеричне трудноће без значајних компликација посебно код жена које желе још да рађају.

Текст на основу извора уредила Др Тања Богојевић, клинички лекар, пријемно - ургентна служба, ОБ Панчево

Извор: Гинекологија и акушерство, Уджбеник за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2011. година