1 2 3 4 5

Вести



Екстрофија мокраћне бешике

Екстрофија мокраћне бешике је тешка и ретка конгенитална малформација код које је бешика отворена на предњем трбушном зиду. Аномалија је често праћена и абнормалностима на спољним гениталним органима.

Екстрофија се јавља у пропорцији 1:10 000 до 50 000 живорођене деце. Два пута је више заступљена код мушкараца. Код ове малформације инциденција карцинома је 200 пута учесталија него код нормалне бешике.

Иако је модернизација ултразвучних апарата омогућила велики напредак у дијагностици, а велики број контрола и адекватан надзор труднице, постоје и данас посебне околности када је лимитирана визуализација фетуса. Важно је, међутим, вешто водити порођај без додатних акушерских компликација као и да неонатолошко збрињавање детета буде адекватно јер од његове виталности (осим од саме аномалије) зависи и крајњи оперативни исход.

Врсте екстрофије

Екстрофија мокраћне бешике се јавља у три клиничка облика: инкомплетна, комплетна или класична (extrophio - epispadio complex) и трећа, најтежа, клоакална екстрофија, која је често инкопатибилна са животом због придружености са аномалијама других органских система.

У инкомплетној је присутан мали отвор са видљивим унутрашњим зидом мокраћне бешике.

Комплетна екстрофија укључује потпуну екстрофију бешике са еписпадијом (урођена мана мушког полног органа, код које се мокраћна цев отвара на горњој страни пениса и позади према његовом корену, уместо на врху пениса како је уобичајено) и многим другим поремећајима.

Клоакална екстрофија је, за разлику од класичне екстрофије мокраћне бешике, много озбиљнија аномалија и праћена је променама на доњем уринарном тракту, гениталијама, мускулоскелетном систему а захвата и гастроинтестинални тракт и централни нервни систем.

Лечење

Хируршко затварање треба применити у раном детињству, да би се предупредиле тешке психофизичке последице које провоцира оваква аномалија.

Оперативни третман настоји да постигне сигурно затварање абдоминалног зида, уринарну континенцију уз заштиту реналне функције, функционалну и реконструкцију гениталија (посебно пениса). Постоје два основна принципа у приступу овом проблему и захтевају критичко опредељење на самом рођењу за сваки случај посебно:

- метода функционалног затварања бешике уз реконструкцију врата бешике

- метода уринарне диверзије (унутрашње или спољашње) и цистектомија.

Преживљавање ових пацијената је чак 91 %, али је 400 пута израженија предиспонираност за малигну алтерацију (аденокарцином бешике). Код мушкараца фертилитет је ретко очуван. Код жена ситуација је нешто боља уз честе компликације.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, мед.сестра

Извор:

-http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/3103-ekstrofija-mokracne-besike

-http://www.lekarinfo.com/urologija/besika-urodjene-anomalije

-http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-2411/2016/1820-24111602075C.pdf