ЕХИНОКОКОЗА

Цистична ехинококоза ( хидатидна болест ) је зоноза проузрокована најчешће ларвама псеће пантљичрe Ehinococcus granulosus. Клинички се манифестује стврањем унилокуларних циста, најчешће у јетри и плућима. Много ређи облик је тиролско-баварски тип ехинококозе узроковане ларвама лисичје пантљичаре Ehinococcus multilocularis , са стварањем бројних циста у јетри и малигним током болести.

Пас је дефинитивни домаћин а прелазни су човек, свиње, овце и стока .Болесни пас излучује паразитарна јаја путем столице или пљувачке у спољашњу средину, контаминирајући земљиште, храну и воду. Човек се инфицира најчешће у детињству екскретима пса. Ембрион се ослобађа хитинске опне под дејством желудачне киселине и дигестивних ензима, пролази кроз мукозу танког црева и преко система вене порте доспева у јетру. Ембрион путем крвотока може да доспе у плућа, а затим путем великог крвотока у друге органе бубреге, слезину, кости, централни нервни систем, па чак и у дојку.

Болест је дуго асимптоматска, а касније симптоми и знаци зависе од величине и локализације цисте. Велике цисте у јетри узрокују хепатомегалију (увећану јетру), туп бол испод десног ребарног лука, иктерус (жутицу). Жутица настаје као последица опструкције жучних путева. Може се јавити и уртикаријална оспа, пошто цистична течност садржи стране протеине. Хидатидну цисту у плућима прате: кашаљ, бол у грудима, хемоптизије .

Компликације су везане за руптуру цисте у трбушну дупљу са развојем перитонитиса и анафилактичког шока. Могућа је и руптура цисте у жучне водове са израженом застојном жутицом и рекурентним холангитисом. Ретке су руптуре кроз дијафрагму или у трахеобронхијално стабло. Могућа је и секундарна бактеријска инфекција цисте са стварањем апсцеса.

Дијагноза се поставља на основу:
- Анамнезе ( значајан је податак о контакту са псима )
- Клиничке слике
- Лабораторијскe дијагностикe: еозинофилија присутна је код трећине болесника, код локализације хидатидне цисте у јетри повишени су параметри холестазе ( алкална фосфатаза, ГГТ, понекад и билирубин, односно повишене су вредности серумских трансаминаза).
- Одређивање антитела серолошким тестовима (ЕЛИСА, тест имунофлуоресценције, тест индиректне хемаглутинације, Ehinococcus Western Blot IgG ). Директни тестови одређивања антигена (антигена 5, и антигена Б), PCR. Аспирација цисте и микроскопска дијагностика ( ризик дисеминације са анафилактичком реакцијом ).
- Радиолошких метода дијагностикe : нативни снимак абдомена, РТГ плућа, ултразвук , компјутеризована томографија (CT), нуклеарна магнетна резонанца.

Терапија
Конзервативна и хирушка . Приступ зависи од типа, локализације, величине цисте и компликација. Конзервативна терапија нема ефекта ако је циста већа од 10 цм. Калцификоване цисте се не лече већ се клинички прате. Терапијске опције :
- Медикаментозна терапија подразумева примену антипаразитарних лекова (албендазол или мебендазол).
- Перкутана аспирација под контролом KT са инстилацијом сколицидалног агенса ( хипертоног Натријум хлорида ) и реаспирацијом -PAIR (perkutana aspiracija- instilacija –reaspiracija).
- Хирушко лечење- уклањање цисте или ткива које садржи цисту.
Након терапије болесника са цистичном ехинококозом треба пратити бар још 2 године .

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на одељењу инфективних болести, Општа болница Панчево.

Извори:
Инфективне болести – уџбеник за студенте медицине, Катедра за инфективне болести Медицински факултет универзитета у Београду, 2004.
Дијагностика и терапија инфективних болести, Српско удружење за антимикробну хемотерапију Београд, 2017.