Ефекат алкохола на нервни систем

Као липосолубилна супстанца, алкохол ступа у интеракцију са липопротеинима мембране нервних ћелија. Треба нагласити да алкохол делује депресивно на нервни систем. Ниво алкохола у крви од 30 мг/дл изазива умерену еуфорију, 50мг/дл доводи до поремећаја координације, 100 мг/дл изазива атаксију, 200 мг/дл конфузност, 300 мг/дл доводи до ступора, а 400 мг/дл до појаве коме и леталног исхода.

Алкохолна интоксикација

Клинички се може манифестовати различито од еуфорије до конфузности, ступора и коме. Дијагноза се поставља на основу анамнезе, етиличног фациеса и халитуса.

Терапија је симптоматска, код оних у коми асистирана вентилација, оксигенотерапија. Овим болесницима не треба давати седативе и барбитурате који потенцирају депресивни ефекат алкохола на ЦНС. Код тровања метил-ал-кохолом треба дати етанол (као антидот), барбитурате и.в. и урадити хемодијализу.

Апстиненцијални синдром

Овај синдром карактеришу: халуцинације, епи напади, делиријум тременс.

Нутритивне болести као последица алкохолизма

1. Vерник-Корсакоф синдром,
2. Полинеуропатија,
3. Неуропатија оптикуса (tabaco-alcohol-ambliopia) јавља се као последица дејства цијанида из дувана и дефицита Б1 и Б12 витамина код алкохолизма
4. Пелагра (дерматитис, дијареа и деменција), лечи се витамином Б6, триптофаном и никотинском киселином
5. Јолифова енцефалопатија јавља се због дефицита никотинске киселине а карактерише је екстрапирамидна симптоматологија, паратонија, атаксија, миоклонизми и кома.

Болести удружене са алкохолизмом

1. Церебеларна дегенерација (карактеришу је нистагмус, дизартрија и атаксија, а јавља се због дефицита Б1 витамина услед чега долази до дегенерације Пуркињеових ћелија предњег горњег дела вермиса).
2. Марчиафава-Бигнами болест (поменути италијански патолози су 1903- године описали некрозу у предњем и централном делу корпуса калозума код особа умрлих од ове болести, у клиничкој слици доминирају: тремор, епи напади, халуцинације, дизартрија, апатија, деменција, ступор и кома уз чест смртни исход). Дијагноза болести се углавном поставља пост мортем.
3. Централна понтина мијелинолиза.
4. Алкохолна кардиомиопатија и миопатија.
5. Алкохолна деменција.
6. Церебрална атрофија.
7. Неуролошке болести удружене са цирозом јетре

Овде се убрајају хепатични ступор и кома и хронична хепатоцеребрална дегенерација. Терапија се састоји у давању глукозе и.в. кофеинских препарата, амфетамина, хемодијализе (ако је алкохолемија >500 мг/дл).

Делиријум тременс
Ово је једна од најозбиљнијих и најдраматичнијих алкохолних компликација. Клинички се делиријум тременс карактерише конфузношћу, халуцинацијама, тремором, агитираношћу, проширеним зеницама, грозницом, тахикардијом и епи-нападима. Јавља се код алкохоличара који више година конзумирају алкохол и то обично након инфекције, операције или неке удружене болести. Смртност износи 5-15 %.
Терапија се изводи са хлорпромазином, промазином, диазепамом, халоперидолом, фенобарбитоном, пропранололом, симптоматском терапијом, корекцијом електролитног дизбаланса, рехидратацијом (>2000мл), глукозом, Б витаминима И(у првом реду Б1).

Извор: http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/14-neurologija-bolesti-nervnog-sistema/2913-efekat-alkohola-na-nervni-sistem