1 2 3 4 5

Вести



Едем плућа

Акутни едем плућа је хитно драматично стање које захтева неодложну и адекватну интервенцију, а карактерише га по живот опасно накупљање течности у плућима тј. у плућним алвеолама (због повишеног плућног капиларног притиска или поремећене пропустљивости капиларно - алвеоларне мембране плућа).

СИМПТОМИ:
Болесници се изразито задишу, немиром и страха од гушења. Искашљавање уз примесу крви, бледило, цијаноза и презнојавање су честе. Неким болесницима излази пенушави садржај на уста. Чиста хемоптиза је неуобичајена. Пулс је убрзан и слабо пуњен, крвни притисак може бити различит: Изражена хипертензија означава добар срчани резерват, хипотензија је лош знак. Звучне инспираторне крепитације чују се преко целих плућа са предње и задње стране. Бучно дисање уз велики напор може отежати аускултацију срца. Може постојати здружени галоп спајање С3 и С4 тона. Могући су и знакови допуштања ДВ-проширење вратних вена и периферни едеми.

ДИЈАГНОЗА:
Дијгноза се поставља на основу карактеристичне клиничке слике, ЕКГ-а, лабораторијских анализа, мерење сатурације (засићености) кисеоника у крви , лабораторијског одређивања парцијалних притисака гасова (кисеоника и угљен-диоксида). На рендгенском снимку плућа се такође виде промене.

ЛЕЧЕЊЕ:
Како је у питању ургентно кардиопулмонално стање које захтева хитну реанимацију, оваквог болесника треба сместити у јединицу интензивне неге. Пре свега треба испунити ове две ставке:
1. Болесника треба поставити у седећи положај са спуштеним ногама, мада и сам болесник тежи том положају.
2. Ослободити дисајне путеве аспирацијом секрета и дати кисеоник. Понекад је потребно асистирано дисање.

Након тога, редослед терапијских мера је следећи:
1. Морфијум
У фракционисаним дозама од 5 мг и.в. до максималне дозе од 30 мг. Морфијум има вазодилататоран ефекат, смањује артеријски отпор и смањује доток венске крви у срце. Такође, смањује симпатичку стимулацију и подстиче ваготоничан ефекат. Својим аналгетским и наркотичким деловањем морфијум смањује рефлексе који од мождане коре иду преко аутономног нервног система, тако да болесник врло брзо осети олакшање.
2. Затим се дају диуретици
Ласикс у дози од 40-60 мг у току два минута. Диуреза почиње после пет минута, достиже врх око 30. минута и траје око два сата.
Сем диурезе Ласикс изазива венску дилатацију и смањује постоптерећење и тиме растерећује срце.
3. Вазодилататори
Даје се Нитроглицерин као болус ињекција у дози од 1 мг полако и.в. или инфузијом 10-15 мг у 300 мил 5% глyкозе, који битно редукује предоптерећење и растерећује срце. Понекад се даје и инфузија натријум-нитро-прусида када постоје услов за хемодинамско праћење, који смањује предоптерећење и постоптерећење.
4. Венепункција
Евакуише се до 500 мил крви и на тај начин се растерећује срце.
5. Подвезивање екстремитета има сличан ефекат као венепункција. Изводи се на тај начин што се надува манжетна апарата за мерење крвног притиска приближно 10 ммХг ниже од дијастолне вредности крвног притиска што зауставља венски прилив. Сваких 15 до 20 минута се мења екстремитет.
6. Аминофилин
Користи се нарочито ако постоји бронхоспазам или постоји нејасна диференцијална дијагноза између едема плућа и бронхијалне астме. Сем тога, аминофилин испољава директно стимулативно дејство на миокард.

Текст на основу извора уредио Ендрес Давид, медицински техничар.

Извор:
http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/8-kardiologija-bolesti-srca/2982-edem-pluca-oedema-pulmonum
http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/kardiologija/zatajivanje-srca-i-kardiomiopatije/plucni-edem
http://www.stetoskop.info/Edem-pluca-636-s2-sickness.htm