1 2 3 4 5

Вести



Међународни дан физичке активности „Кретањем до здравља“

Физичка неактивност је један од првих десет водећих узрока смртности. Процењује се да је 2/3 становништва недовољно активно. Овакав стил живота два пута повећава ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и гојазности.Такође повећава ризик и за карцином дебелог црева, остеопорозу и депресију.

Фактори који доприносе неактивности су урбанизација, аерозагађење, недостатак времена, одсуство спортских објеката.

Са друге стране, физичка активност показала се као неоспорни фактор превенције обољења и побољшања здравља.

Да би физичка активност имала ефекат на здравље, потребно је да буде умереног до великог интензитета, односно да се сагори минимум 150 кило калорија на дан и неопходно је да буде редовна. То значи да се спроводи највећи број дана у недељи – пет пута или више активност умереног интензитета, три пута или више активност великог интензитета. Ниво активности одређује се индивидуално а циљ је да пулс у току активности буде 60-90% од максималног. Неки од примера физичке активности и потрошње енергије су: за ходање и пливање један сат потроши се око 200 kcal. Трчањем се за један сат потроши око 1000 кило калорија .

Неке активности подразумевају ангажовање великих мишићних ложа екстремитета и представљају тзв. аеробну активност. Таква активност је нарочито погодна за кардиоваскуларни систем. Примери ових активности укључују брзо ходање, џогинг, вожњу бицикла. Са друге стране, вежбе снаге позитивно утичу на очување коштане густине и повећање мишићне масе.

Успостављање навике за бављење неком физичком активношћу у детињству или адолесценцији веома је корисно јер се то одржава и у току даљег живота.

Регуларна физичка активност може побољшати здравље на следеће начине: смањује ризик од – коронарне болести, можданог удара, повишеног крвног притиска, дијабетеса тип 2, карцинома, гојазности и депресије.

Текст уредио др Милош Свирчев.