1 2 3 4 5

Вести



„ПОДРЖИМО ДОЈЕЊЕ“ – Светска недеља дојења

Први сат живота, кључан је за мајку и дете те је пожељно да се не раздвајају. Идеално је да мајка ухвати један од првих погледа свог детета. Ако мајка одмах добије у руке своје дете, она је очарана његовим погледом. То је одређени сигнал да се осети приврженост, уживање и љубав. Два су кључна елемента у породилишту којима се постиже рана повезаност мајке и детета:

1. Контакт „кожа на кожу“

2. Први подој унутар првог сата живота детета

Зашто је у првом сату живота важан контакт кожа на кожу и први подој?

1. Осим што топлина мајчиног тела након порођаја омогућава очување телесне температуре детета, посебно код деце са малом телесном тежином, мажење са мајком новорођенчету смањује стрес, који дете доживљава приликом рађања и физичког одвајања од мајке.

2. Црева и кожа новорођенчета се настањују мајчиним бактеријама и тако штите новорођенче од бактерија из околине, спречавајући на тај начин настанак инфекције.

3. Колострум што га дете добија у првом подоју прдставља прву и најбољу "вакцину“, штитећи га од многих инфекција, а помаже и даљем развоју незрелог имунолошког система новорођенчета.

4. Додиривањем дојке и покретима сисања дете подстиче код мајке лучење окситоцина који доводи до кантракције материце, чиме се поспешује рађање постељице и смањује крварење након порођаја; окситоцин подстиче и лучење других хормона који дају осећај смирености и опуштености, среће и задовољства.

5. Жене доживљавају посебну и неописиву радост током овог првог видљивог контакта са својим дететом и на тај начин почиње процес успостављања међусобне везе између мајке и детета , важног елемента у даљем успешном расту и развоју детета, особе, друштва у целини!

• Успешан први подој има велику важност и за касније успешно дојење јер дојење је уметност коју често треба учити и зато је најбоље почети већ у првом сату живота.

• Дојење је много више од хране – оно нуди удобност, задовољство и доживљај посебног зближавања мајке и детета.

• На тај начин дете се осећа сигурно, што је темељ основног поверења у даљем животу.

• Дојење је старо колико и човечанство.

• Модерне методе истраживања омогућују мерење многих позитивних утицаја дојења на здравље мајке и детета.

• Најбоља храна за бебе је она из мајчине дојке.

• Мајчино млеко је оптимално усклађено за потребе новорођенчета, налази се на идеалној температури и најчешће га има у довољној количини.

• Док дете сиса истовремено се ствара нова количина млека.

• Величина дојки није битна у процесу стварања млека.

• Што се дете чешће доји, ствара се већа количина млека.

• Дете које искључиво доји може да не напредује у тежини и неколико недеља а да истовремено буде сасвим добро опште стање детета.

• Иако се дојке чине мекане и празне, то не значи да беба нема довољно млека.

• Никада није касно да би се почело дојити или да би се једном прекинуто дојење поново успоставило.

• Чак се и усвојена деца могу дојити.

• Уз квалитетну подршку готово свака мајка може дојити.

• Тело жене се за време трудноће природно мења и припрема за дојење.

• Лучење млека или лактација започиње одмах по рођењу а стављање бебе на дојку даје сигнале да се млеко направи.

• Количина млека која се ствара у дојци директно је повезана са бебиним потребама.

• Дојење је вештина која се може научити уз мало вежбе, много стрпљења и уз подршку – породичну и професионалну.

• Правилан је сваки положај за дојење у коме се мајка осећа удобно.

• Свака беба има свој ритам и треба јој омогућити да развија сопствени однос са мајком.

• Дојење не треба временски ограничавати јер то није само храњење већ се током дојења развија и продубљује блискост између мајке и детета, подстиче се оптималан психофизички развој, развијају се сигурност и самопоуздање.

У породилишту – први подој је од велике важности и за мајку и за новорођанче , јер смањује напетост те решава новорођeнче многих фрустрација због одвајања од мајке, а задовољава и потребу мајке која жели прегледати дете и уверити се да је све у реду, жели га помирисати, видети његове руке, причати му, стичући на тај начин нераскидиву везу која јача породицу и друштво у целини.

Драгана Јовановић, медицинска сестра