1 2 3 4 5

Вести



ДИВЕРТИКУЛАРНА БОЛЕСТ ЦРЕВА

Дивертикулуми могу да буду урођени или стечени, те се могу налазити како у танком тако и у дебелом цреву. Урођени дивертикулуми су хернијација читаве дебљине зида црева, за разлику од стечених дивертикулума, који настају хернијацијом слузнице кроз мишићни слој. Стечени дивертикулуми су много чешћи.

Дивертикулкуми танког црева: најчешће се налазе у дуоденуму и јејунуму. Обично су без симптома, откривају се током рендгенског снимања или ендоскопије из неког другог разлога. Повремено, ипак, дају симптоме, или због анатомске близине других органа, или пак, због запаљења или крварења.

Симптоми су: бол у трбуху, повишена температура-уколико се ради о запаљењу, крварење. Ако су дивертикулуми у јејунуму, једини симптоми могу потицати од малапсорпције (слабијег варења и преузимања хранљивих материја из црева). Једна од ређих форми дивертикулума јесте Мекелов дивеертикулум, који је најчешћа урођена аномалија дигестивног тракта. Налази се на око 100цм од илеоцекалне валвуле. Може бити обложен слузницом желуца, црева, панкреаса. Симптоми Мекеловог дивертикулума су јако слични симптомима запаљења апендикса(слепог црева).

Дивертикулуми дебелог црева: Најчешће се налазе у сигмоидном колону, идући према проксималном делу црева, њихова учесталост опада. До настанка дивертикулума долази због повишеног притиска у цревима, а у прилог тога говори у задебљање мишићног слоја зида црева. Оно што, такође, говори у прилог овој теорији, јесте мања учесталост у сиромашнијој популацији, која се више храни биљним влакнима, те цревни садржај лакше пролази кроз црева. Као и дивертикулуми танког црева, су асимптоматски. До тегоба долази у случају компликација, инфламације или крварења. Од тегоба, доминантне су бол у трбуху, најчешће у доњем левом квадранту, праћен повишеном температуром. Крварење се јавља у око четвртине болесника, и ретко је то обилно крварење.

Болна дивертикуларна болест без дивертикулитиса: Неки пацијенти имају повремено напад бола у доњем левом квадранту абдомена, који се појачава наком оброка, а смањује дефекацијом и испуштањем гасова. Код њих се повишена температура не јавља, као ни знакови инфламације у лабораторијским анализама. Таквим пацијентима се препоручује дијета са доста влакана, необрађене мекиње. Хируршка ресекција није потребна док се не развије нека од компликација.

Дијагноза се поставља колоноскопијом, или у случају компликација, на основу лабораторијских анализа, те хируршке екцизије.

Лечење захтева надокнаду течности, електролита, те антибиотике широког спектра. Уколико се напади запаљења дивертикулума понављају, неопходна је хируршка екцизија.

Извор: Др Петар Комленић