1 2 3 4 5

Вести



ДИСТРОФИЈЕ И ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ РОЖЊАЧЕ

Дистрофије рожњаче представљају наследна, симетрична обољења која се јављају на оба ока, а код којих постоји специфична патолошка промена у рожњачи. Оне представљају велику групу генетски условљених обољења, код којих постоји напредовање болести. Иако постоји велики број дистрофија рожњаче, подељених у групе, ипак све оне имају заједничке карактеристике по којима се лакше препознају, а и по чему се разликују од дургих болести.

Заједничке карактеристике дистрофија рожњаче су:

- централно су локализоване на рожњачи

- не постоје крвни судови на рожњачи

- углавном се споро развијају

- нису повезане са локалним и системским болести

Све дистрофије се деле на оне које захватају предњу површину рожњаче, средњи део рожњаче (строму) и оне које захватају задњу површину рожњаче. Највећи клинички значај од дистрофија предње површине има Cogan-ova, која најчешће изазива спонтане, понављане површне ранице на рожњачи. Од стромалних највећи значај има Grenow II дистрофија, која jе најчешћа у нашој популацији, а рано доводи до замућења рожњаче, а самим тим и до значајног смањења вида, већ у трећој деценији живота. Од дистрофија задње површине најчешћа код нас је Fuchs-ова дистрофија, која има касни почетак, у четвртој деценији живота. Никаква врста лекова не може спречити, нити зауставити развој ових обољења. Када се рожњача потпуно замути, да смета виду, једини вид терапије је трансплантација рожњаче. Ткиво рожњаче се узима од донора у року до 24 часа од смрти. Ретко се користе рожњаче особа старијих од 70 година, због слабости ћелија за обнављање. Не узима се рожњача никада уколико: је смрт непознатог узрока, уколико је особа имала неку инфекцију централног нервног система, системску инфекцију (ХИВ, хепатитис, сифилис...), леукемију, дисеминовани лимфом или неке од болести ока.

За разлику од дистрофија, дегенерације рожњаче представљају патолошке промене и реакације ткива рожњаче које су настале у току или после неког обољења на самом оку или у организму.

Исто као и дистрофије, дегенерације имају своје заједничке карактеристике:

- јављају се више на једном оку

- уколико су просутне на оба ока нису симетрично распоређене

- промене су више локализоване на периферији

- присунти су новоформирани крвни судови

- нису генетски условљене, нити повезане

- јављају се у средњем или старијем животном добу

Све дегенерације су подељене у две групе: дегенерације настале као последица старења и дегенерације настале услед таложења у рожњачи различитих хемијских супстанци. Најчешћа дегенерација, када је реч о дегенерацијама везаним са старењем, јесте старачки прстен рожњаче (arcus senilis). Он има изглед сиво-беличастог прстенастог замућења локализованог на периферији, паралелно са ивицом рожњаче. У другој групи најчешћа је појасаста дегенерација која се може јавити као последица примене неких лекова, као пратећа манифестацуја неких промена на самом оку или услед системских обољења, чије се манифестације јављају и на очима.

Tекст уредио: др Милош Плавшић, очно одељење, Општа болница Панчево

Извори:

Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010 Кански, Клиничка офталмологија, Дата статус, 2004

https://www.aao.org/eye-health/diseases/corneal-dystrophies

https://www.cornealdystrophyfoundation.org/what-is-corneal-dystrophy