ДИСТИМИЈА

Клиничка слика
Дистимија буквално значи „лоше расположење" и добро објашањава субјективне и објективне знаке болести. Главни симптом је депресивно расположење које се карактерише тугом, нелагодношћу, нерасположењем и губитком интересовања за уобичајене активности уз самопотцењивање, потешкоће у доношењу одлука и осећај безнадежности.
Особа која пати од дистимије има изражену неспособност да осећа задовољство због догађаја или подстицаја због којих је раније осећала задовољство. Животу мањка радост, боја, узбуђење и задовољство. Људи са дистимијом су обично нервозни, самокритични, преокупирани догађајима из прошлости, разочарењима или личним неуспесима. Током времена се људи са дистимијом повуку из друштвеног живота и изолују. То је највероватније због њихове неспособности да уживају или пружају задовољства приликом социјалних контаката.

Болесници са дистимијом могу бити нихилистички расположени, са низом захтева и жалби. Они могу бити врло напети и ригидни, беспомоћни, губе наду, песимисти су. Могу постојати промене у вегетативним функцијама. Мења се начин спавања, долази до губитка апетита и енергије. Особе које болују од дистимије обично заказују на послу па и у породици па је то главни разлог њиховог доласка психијатру.
Опште незадовољство са својим животом покушавају отклањати конзумирањем алкохола или узимањем дроге. Што се тиче тока болести, он може бити различит. Примарна дистимија раног почетка понекад може бити тако хронична да болесник прихвата симптоме као део свакодневног живота. Понекад се дистимија може развити у прави велики депресивни поремећај, а постоји могућност да се касније развију хипомане епизоде или биполарни поремећај. Највећи ризик тог поремећаја представља покушај суицида (самоубиства).
Депресивно расположење присутно је већи део дана и већи број дана него што није присутно, што се види било као субјективни доживљај или је примећено од стране других, током најмање 2 године. Док депресивни поремећај карактерише епизодичан ток, ток дистимије је више хроничан и дуготрајан. Код раног појављивања дистимије често болесници своје симптоме прихватају као начин живота, а психијатру се обраћају тек кад постану дисфункционални на породичном и пословном плану.

Лечење
Лечење се спроводи у већини случајева амбулантно, а у терапији прво место заузимају антидепресиви уз психотерапију.

Извор: https://www.stetoskop.info/dusevne-bolesti-i-stanja-bolesti-zavisnosti-psihij/distimija