1 2 3 4 5

Вести



Дисекција аорте

Дисекција аорте представља обољење са високим степеном смртности, које се карактерише лонгитудиналним цепањем интиме аорте и одвајања медије од адвентиције, при чему се ствара лажни лумен. Смрт најчешће настаје услед руптуре аорте, најчешће у перикардну шупљину или леви плеурални простор лево.

Разликујемо три типа дисeкције:

1.У проксималном делу аорте, и захвата усходни део, лук и дистални део аорте,

2.На истом месту као и претходни, али је ограничен на усходни део,

3.Захвата десцеденту аорту одмах иза одвајања леве артерије субклавије.

Етиологија

Најчешћи узрок дегенерације медије је хипертензија.

Клиничка слика

Најчешћи симптом је бол у прекордијуму који се јавља изненада, нагло и изузетно је јак, пацијенти га описују као цепајући, раздирући. Бол се може јавити и између лопатица. Значајан податак је шетајући бол, који мења своју локализацију, пратећи напредовање дисекције. Такође могу се јавити и симптоми запушења неких артерија које излазе из аорте, при чему се могу јавити мождани удар, акутни инфаркт миокарда, парапареза или плегија.

Физикални преглед: недостатак периферних пулзација, шум аортне инсуфицијенције, левострана ефузија плеуре, могуће крварење у левострани плеурални простор, неуролошке компликације: ЦВИ, парапареза или плегија, периферна исхемијска нуропатија. Ширење дисекције у перикардну шупљину може узроковати тампонаду срца.

Дијагноза:

-У лабораторији можемо имати благу леукоцитозу, као и анемију, као и вредности ЛДХ у порасту

-ЕКГ може бити користан за откривање акутног инфаркта узрокованог дисекцијом

-Радиографија: проширена аорта, често и левострана ефузија плеуре

-Ултразвучна дијагностика, трансторакална, корисна у откривању дисекције асцедентне аорте, а трансезофагеална и десцедентне локализације

-Компјутеризована томографија, и нуклеарна магнетна резонанца

-Контрасна ангиографија предтавља златни стандард за постављање дефинитивне дијагнозе и неопходна је у планирању хируршке интервенције.

Ток и прогноза

Потребна је хитна хируршка интервенција, јер се често јавља руптура са крварењем у перикардни или плеурални простор, затим у ретроперитонеални простор и абдоминалну дупљу.

Лечење: у интезивној нези, са континуираним мониторнигом виталних параметра. Одмах се снижава крви притисак, чиме се смањује контракција леве коморе. Најчешће се примењује натријум нитропрусид, и бета блокатори. Циљ лечења је максимално снижење кревог притиска, до границе за уредну церебралну, коронарну и реналну перфузију. Код болесника са ХОБП или астмом, уместо пропранолола, користићемо кардиоселективне бета блокаторе, као што је метопролол. У регулисању тензије могу се користити и калцијумски антагонисти. Одмах после брзог започињања медикаментозне терапије, неопходно је спровести брзу дијагностику у циљу одлучивања о могућој хируршкој интрервенцији. Циљ хируршког лечења је одстрањивање дисекантног дела аорте и реконструкција синтетским графтом.

Др Алавања Јована, клинички лекар у пријемно-ургентној служби

Извор:

Интерна медицина, пето издање, Проф. др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. године