Терапијски приступ у лечењу дијабетичке ретинопатије

Дијабетичка ретинопатија представља компликацију дијабетеса на очима. Она је главни узрок губитка видне функције у групи радно способног становништва. По најновијим студијама Америчког центра за контролу и превенцију болести у САД-у око 28% свих дијабетичара старијих од 40 година има дијабетичку ретинопатију. Услед успешне терапије инсулином продужен је животни век особа са дијабетесом, али је истовремено и повећан број компликација.
Код дијабетичке ретинопатије долази до оштећења крвних судова на очном дну, где долази до изласка течности из њих и крварења, које доводе до оштећења вида.

Услед појаве учесталог слепила и великог броја дијабетичара, дијабетичка ретинопатија представља важан проблем у офталмологији. Главни терапијски приступи у лечењу су: пре свега контрола основне болести и системских фактора ризика, скрининг, као и терапија ласером или ињекцијама које се дају, у око, у стакласто тело, а у крајњим стадијумима и хируршке интервенције на очном дну.

Контрола основне болести
Научно је доказано да уколико се дијабетес добро контролише одлаже се почетак развоја дијабетичке ретинопатије. Међутим уколико је он неадекватно регулисан, и постоје високе вредности глукозе у крви, повећан је ризик за прелазак обољења из почетних у озбиљније промене, тешка оштећења на очном дну, што убрзано доводи до оштећења вида. Велики утицај има и повишен крвни притисак, који потпомаже бржем развоју болести. Фактори ризика су још и обољења бубрега, запушења крвних судова врата, као и анемија.

Скрининг омогућава благовремени увид у стање очног дна код дијабетичара. Циљ скрининга је да се од свих дијабетичара издвоје особе са променама на очном дну, омогући чешће праћење и правовремено деловање како би се сачувала видна функција. Промена на очном дну могу бити присутне, а да сама особа не примети никакве симптоме. Када су промене узнапредовале, и захваћена тачка јасног вида, мале су могућности за терапијске ефекте, те би скрининг требало да представља важну ставку код ових особа. Време првог прегледа и даље контроле зависе од типа дијабетеса, од животне доби и од промена на очном дну.

Смернице за скрининг:
- Уколико се дијабетес тип 1 јави у раном дечијем узрасту очно дно би требало прегледати у току пубертета, јер се, у дечјем узрасту, јако ретко јавља дијабетичка ретинопатија.
- Уколико се дијабетес тип 1 јави у одраслом добу или после 10. године живота први преглед би требало обавити у року од 5 година, јер се сматра да су промене пре тог периода ретке.
- Уколико се ради о дијабетесу тип 2, који се иначе јавља у каснијем животном добу, први преглед би требало обавити одмах по дијагностиковању, јер код чак 20% пацијената могу постојати промене на очном дну, а да их пацијент није свестан.
- Преглед код трудница, које су дијабетичари, потребно је урадити у првом триместру трудноће, јер трудноћа може да убрза развој болести, те уколико се установе знаци обољења потребно је учестало праћење. Уколико се ради о дијабетесу који се развија само у току трудноће нису неопходне честе контроле, јер се сматра да он неће довести до промена на очном дну у већини случајева.
- Потребно је обављати редовне контроле у зависности од развоја болести. Уколико је ниво глукозе у крви добро регулисан и нема промена на очном дну, потребно је обављати редовне офталмолошке прегледе једном годишње.

Ласер терапија се користи како би се спречило даље напредовање промена на очном дну. Основни циљ терапије јесте да се ласером заустави даље цурење садржаја крвних судова и даљи развој новоформираних крвних судова, који су знатно слабији и лакше доводе до крварења. Ласер терапијом се делује на периферију очног дна, како би се омогућило што дуже очување тачке јасног вида од оштећења и смањио њен оток, уколико је присутан, и тиме сачувао вид.
Други вид терапије је анти-ВЕГФ. Ова врста лека се даје ињекцијама у око, у стакласто тело, како би се смањио оток у самој тачки јасног вида и побољшао вид. Такође се на овај начин може применити и терапија кортикостероидима.
Код великих крварења и формирања фиброзног ткива на очном дну и у стакластом телу некада је могуће њихово хируршко уклањање операцијом која се зове витректомија. Тада може доћи до евентуалног малог побољшања вида.

Најбитиније је да се пацијент активно укључи у лечење дијабетеса, промени начин исхране и животне навике, и да редовним прегледима и скринингом на време установи како обољење, тако и промене на очном дну, јер промене могу бити присутне и без икаквих симптома, а тиме се омогућава дуже очување вида, што представља примарни циљ.

Текст уредио др Милош Плавшић, лекар Очног одељења Опште болнице Панчево

Извори:
Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010
https://www.aao.org/eye-health/diseases/diabetic-retinopathy-treatment
https://www.allaboutvision.com/conditions/diabetic-treatment.htm
https://clinical.diabetesjournals.org