1 2 3 4 5

Вести



ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУС

Дијабетес мелитус једно је од најраспрострањенијих хроничних обољења којe показује стални пораст инциденције, те се може с правом рећи да постоји пандемија ове болести. Карактерише се хипергликемијом насталом због поремећаја у секрецији инсулина или због дефекта у његовом дејству. Постепено хронична хипергликемија доводи и до оштећења очију, бубрега, крвних судова, срца и нервног система.

Класификација:
1. ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУС ТИП 1
настаје у деце и особа млађих од 30 година као последица аутоимуне дeструкције бета ћелија, где постоји потпун недостатак инсулина те се назива ИНСУЛИН ЗАВИСНИ ОБЛИК.
2. ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУС ТИП 2
настаје код особа старијих од 40 година а најчешће је последица абнормалности на нивоу периферних ткива, односно њихове смањене осетљивости на инсулин.
3. ГЕСТАЦИЈСКИ ДИЈАБЕТЕС
јавља се током трудноће као последица генетских фактора и деловања хормона који смањују осетљивост према инсулину. Никада се у овом типу дијабетеса не дају орални антидијабетици, јер имају нежељене поселедице по плод, већ инсулин.
4. Специфични облици дијабетеса у обољењима панкреаса, хиперкортицизму, и код других болести.

ПРЕДИЈАБЕТЕСНО СТАЊЕ:
1. Синдром неадекватне гликемије наште
2. Синдром интолеранције глукозе

Симптоми:
Појачано мокрење, појачана жеђ и појачан осећај глади. Често болесници осећају слабост, замор, а такође примећују и губитак на телесној тежини. Гликемија код здравих људи варира од 3,5 до 6,2 ммол/л, а после оброка може да порасте и до 8 ммол/л па и нешто више. Ако је гликемија наташте 11,1 или више у два независна мерења, поставља се дијагноза ДМ. Ради се и ОГТТ и одређује се гликемија 2х након 75 г глукозе. Ако је од 7,8 до 11, 1 то представља синдром интoлеранције глукозе.

Клиничка слика:
Појачано мокрење, а у урину се констатује гликозурија. Повећан губитак течности узрокује појачану жеђ, склоност ка дехидрацији и пад телесне масе. Болесник се осећа малаксало. Смањење телесне масе увек је показатељ лоше метаболичке контроле болести. Болесник осећа глад, и ако појачано губи у тежини, док губитак апетита обично настаје тек у ацидози.

Акутне компликације су: дијабетeсна кетоацидоза, хипергликемијска хиперосмоларна некетонска кома, и лактатна ацидоза.

Хроничне компликације: микроангиопатија, ретинопатија, нефропатија, неуропатија.

ТЕРАПИЈА
- дијета, физичка активност, перорални препарати и инсулин. Самоконтрола гликемије врши се употребом тест трака , те се одређује дневни профил гликемије пре и два сата после оброка / 6 вредности/ и 1 вредност пре одлазак на спавање.

Дијабетес мелитус је хронично, доживотно обољење које захтева комплексно, стално лечење и праћење. Циљ лечења је таква регулација гликемије, да развој компликација сведе на минимум и одложи њихова појава.

Текст на основу извора уредила Др Алавања Јована, клинички лекар пријемно-ургентне службе, Општа болница Панчево

Извори: Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. године