1 2 3 4 5

Вести



Делиријум

Делиријум је ментални поремећај који карактеришу измењена свест, конфузност и поремећаји понашања. Најчешће настаје нагло, у року неколико сати или дана. Делиријум може настати у току тешких или хроничних болести и стања, код метаболичких промена, због узимања неких лекова, инфекције, можданог удара, након хируршке интервенције, престанком узимања алкохола или психоактивних супстанци.
Делиријум се одликује акутном променом менталног стања, флуктуирајућим током и поремећајем пажње.
Делиријум се развија у 5-42% болесника подвргнутих хируршким интервенцијама, у 18-30% болесника у јединицама хируршке интензивне неге, у 2-20% пацијената у коронарним јединицама а старијих од 65 годи¬на, док се у 5-32% развија делиријум у току хоспитализације.

Клиничка слика се релативно брзо развија, у току неколико сати или дана. Симптоми могу флуктуирати у току дана и већином постају тежи како пада ноћ или се мења окружење у ком се особа налази.

Према испољавању симптома разликујемо три типа делирујума:
*Хиперактивни делиријум који се због изражености клиничке слике најлакше препознаје. Карактеришу га поремећај орјентације, узнемиреност, халуцинације, раздражљивост.
*Код хипоактивног делиријума пацијент је миран, успорених покрета, изгледа као поспан.
*Може се јавити и мешовити деиријум када се брзо измењују симптоми хиперактивног с хипоактивним делиријумом.

Делиријум се карактериште акутним почетком промене менталног статуса, које су флуктуирајуће чак и току једног сата. Те флуктуације су обично у току дана и карактеришу се брзим променама пажње и будности, које наступају нагло и непредвидљиво уз периодично луцидне интервале. Поремећај пажње је најважнији симптом делиријума. Све компоненте пажње су измењене, укључујући селективност, тенацитет, лакоћу мобилизације, претраживање околине, способност усмеравања пажње и способност процесирања информација. Мишљење у делиријуму је дезорганизовано. Ток мисли је поремећен, па болесници нису способни за усмерено понашање. Конфузност је последица поремећеног мишљења, а последично је и говор дезорганизован, несистематичан, са репетидијама, и персеверацијама. У делиријуму долази до промене степена свести те су болесници често летаргични и смањене будности. Док су други хипералертни, као нпр. они са делииијумом тременсом, али им пажњу привлаче врло небитне и неважне ствари, које им се не могу задржати. Способност перцепције је смањена у јединици времена, а халуцинације се појављују чешће у визуелној сфери и често су тродимензиналне и у боји. Ови болесници имају поремећаје циклуса будност спавање уз екстремну дневну поспаност, реверзни дневни ритам и ноћну узнемиреност. Ово је најмање специфичан симптом и може се јавити у деменцији, депресији и другим бихејвиоралним поремећајима. Делиријум може пратити измена психомотоме активности, било да је реч о хипоактивном-хипоалертном или хиперактивном- хипералертном поремећају. Већину ипак чини мешана слика, а 15% има само хиперактивну форму која је прогностички боља. Дезоријентација и поремећај памћења такође су чести. Непосредно памћење је поремећено вероватно због проблема са пажњом. Може постојати редупликативна парамнезија (поремећај интеграције између раније запамћених и свеже запамћених догађаја).

Дијагноза се поставља на основу типичне клиничке слике која може бити допуњена испитивањем менталног статуса. Од великог значаја за лечење и исход делиријума је проналажење узрока. Лечење, односно отклањање узрока обично доводи и до повлачења симптома. У току лечења примењују се разни видови супортивне терапије. Што се узрок пре отклони опоравак је бржи. Ниво опоравка зависи од физичког стања и од менталног статуса пре делиријума. Особе доброг физичког и менталног здравља могу очекивати пун опоравак. Уколико се делирујум јави код особе која болује од деменције вероватан је значајан пад когнитивног функционсања. Код тешких или хроничних болести делиријум често води до даљег погоршања основне болести, а повећана је и смртност, нарочито код хипоактивног делирујума.

ДЕЛИРУЈУМ ЈЕ ХИТНО СТАЊЕ КОЈЕ УГЛАВНОМ НАСТАЈЕ НАГЛО ЗА РАЗЛИКУ ОД ДЕМЕНЦИЈЕ КОЈА ИМА ПОСТЕПЕН ПОЧЕТАК И ХРОНИЧАН ТОК.

Делиријум се може развити код дементних пацијената. Код деменције за разлику од делиријума нема оштећења свести. Симптоми делиријума могу бити значајно променљиви док код дементних особа нема битнијих промена памћења и когнтивних функција у току дана. Циклус спавање будност је ређе поремећен код деменције док је за делиријум типичан.

Делиријум тременс је, на жалост, најпознатија врста делиријума и једна од најтежих компликација зависности од алкохола. Настаје након наглог престанка узимања алкохола у прва два до четири дана. Осим симптома типичних за делријум (конфузност, оштећење орјентације, халуцинације, психоморорна узнемиреност, несаница, оштећење памћења) присутни су и симпотми хиперфункције аутономног нервног система. Они укључују тремор, убрзан рад срца, повишен крвни притисак, презнојавање и повишену телесну температуру.

Teкст на основу извора уредио Милан Кивић, медицински техничар Општа болница Панчево.

Извори:
http://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/delirijum-mentalni-poremecaj-koji-nastaje-naglo/
http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/14-neurologija-bolesti-nervnog-sistema/3978-delirijum