1 2 3 4 5

Вести



Декубитус

Рана од лежања или декубитус је стање које настаје услед дужег и поновљеног излагања појединих делова тела силама притиска, смицања и трења. Једна је од најчешћих компликација непокретности.

Кожа има заштитну улогу, и у њој се налазе рецептори за осећај бола, температуру, додир. Притисак доводи до смањења прокрвљености коже и смањеног снабдевања кисеоником, што постепено доводи до одумирања ћелија коже и стварања ране. Напредовањем процеса долази до оштећења дубљих слојева одређеног дела тела: Mишића, омотача мишића, костију и зглобова.

Декубит настаје на оним деловима тела који су највише изложени притиску где се кост налази непосредно испод коже, са врло танким слојем мишићног ткива. Та места се зову предилекциона места и на људском телу их има неколико: предео потиљачне кости, ушне шкољке, лопатице, врхови рамена, предео лаката, код мршавих особа врхови кичмених пршљенова, карличне кости, слабинска регија, седална регија, спољне и унутрашње стране колена и скочног зглоба, пете.

У превенцији декубитуса најважнија мера је уклањање притиска о подлогу , смицања и трења на одређене делове тела. Друга мера је одржавање хигијене коже и слузокожа тела. Неопходно је кожу одржавати сувом и чистом. Особе које физиолошке потребе врше у постељи, користе пелене су у повећаном ризику за настанак декубита због присутне сталне влажности и нечистоћа. Кожу треба свакодневно прати неутралним средствима, масирати, утрљавати храњиве креме,код особа код којих је повећана влажност и више пута у току дана.

Иницијално, лечење се може поделити на неоперативно и оперативно лечење и ово најчешће зависи од стадијума улцерације.
Наиме, код првог и другог стадијума, долази у обзир конзервативни третман, мазање мелема, превијање и хигијена ране.
За трећи и четврти стадијум мора се узети у обзир хируршко лечење, мада код великог броја ових пацијената лечење је контраиндиковано због придружених обољења, па се и даље практикује конзервативни третман.

У лечењу декубитуса морају се поштовати основни принципи попут смањивања притиска, и у том циљу најбоље је користити антидекубитални душек, који за наше подневље није јефтин, али је веома ефикасан.
Контрола инфекције обухвата редовну дезинфекцију ране антисептиком, као и опште мере (узимање антибиотика према антибиограму).

У терапију декубиталних улцерација свакако спада и примена различитих облога и локалних лекова, електромагнетна терапија, УЗВ терапија, В.А.Ц. терапија (лечење негативним притиском).
Дебридман некротичног и исхемичног ткива је обавезан.
Потребна је адекватна исхрана пацијената уколико су свесни, односно хиперпритеинска исхрана.
Престанак пушења је обавезан.
Неопходно је кориговати анемију.
Неопходно је лечење уринарне и фекалне инконтиненције уколико постоји.
Хируршко лечење долази на крају, уколико ништа од наведеног није помогло.

Текст на основу извора уредио Ендрес Давид, медицински техничар.

Извори:
http://www.simptomi.rs/index.php/centar-za-zbrinjavanje-i-negu-rana/7063-sta-je-dekubit-dekubitus-decubitus-rana-od-lezanja-zbog-cega-nastaje-kako-se-leci-i-koja-je-prognoza
http://www.neurologija.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=267%3Arana-od-leanja-dekubitus&catid=61%3Asaveti-neurolokih-sestara&Itemid=253&lang=sr