1 2 3 4 5

Вести



ДЕЧИЈА НЕДЕЉА - „Моје је право да живим срећно и здраво" "

Безбрижно детињство, тај чудесни свет представља најлепше поглавље живота испуњено тако обичним стварима које могу мало дете да учине необично срећним. Зато је врло битно да свако дете има сјајан почетак овог дивног периода. Један део слика и сећања која се доживе у детињству никада нас не напуштају тако да једним делом свога бића заувек остајемо деца.
Свако дете заслужује да има нормалан раст и развој уз задовољење његових основних потреба за шта је потребно пре свега да између самих родитеља постоји однос међусобног уважавања, поштовања и равноправности.

Деца уче од самог рођења. Бебе желе топлину која им пружа сигурност и тако почињу да уче у првом сусрету са новим окружењем. Она се преноси утешним гласом мајке или оца, као и ношењем или држањем у наручју, нежним покретима и мажењем. Тако имају увек пажњу пуну љубави, јер у првим месецима живота разумеју само тај језик. Када мало порасту деца уче оно што доживе. Ако дете одраста без љубави, научиће да живи без љубави. Ако се дете васпитава уз подсмех, научиће да буде стидљиво, подсмешљиво и плашљиво. Ако се детету често говори „стиди се“, научиће да се цео живот осећа кривим за све и свашта итд. Сваком детету треба показати толеранцију, тако ће научити да буде стрпљиво и да развије поверење у себе и друге, тако ће добити осећај да може да утиче на ствари у свету, што је важно искуство за савладавање проблема у каснијем животу. Децу треба охрабривати што чешће. Тако ће научити поуздање за цео живот. Ако дете доживи сигурност, научиће да развије унутрашњи мир, да прими топлину и да је пружи. Такође, похвале уливају поверење. Хвалите дете кад год нешто успе и увек са образложењем зашто мислите да је нешто добро урађено. Када дете погреши што је нормално обележје детињства, одрастања и сазревања грдите га кратко, разумљиво и са опроштајем, јер ће дете тако научити да цени.
Родитељи, покажите им праведност, тако ће се и они научити поверењу и правди.
Најважније је да деца доживе љубав. Свако дете треба да осети да га неограничено и увек волите због њега самог. Ако дете живи са потврдом да је цењено и вољено, знатно боље ће успети да промени погрешно понашање. Чак и када сте љути на дете треба му рећи да га волите, али да мора да промени своје понашање. Тако ће деца научити да развију пријатељство и нађу љубав, уважавање и признање.
Драги родитељи не дозволите да детињство детета дође и прође неприметно или испуњено нечим што они, тако невини не заслужују. Сви облици злостављања над децом остављају неизбрисиве трагове у животу детета. Дете кроз интерреакцију са својом средином активно учествује у формирању себе као личности.
Породица као примарна средина треба да омогући детету нормалан раст и развој и то само ако је здрава и јединствена. То је целина у којој су оба родитеља способна да детету пруже потребну љубав и подршку. Зависност и беспомоћност детета сами по себи носе ризик од настанка различитих врста насиља. Породица која би требало детету да пружа потребну љубав, пажњу и подршку може бити извор угрожености и патње.

Дете не може да бира своју породицу. Учините све да деца имају безбрижно детињство обојено љубављу, срећом, задовољством, сигурношћу и подршком.

„Сви идеали света не вреде сузе једног детета.“

Фјодор Достојевски

Текст на основу извора уредила Марија Радојчић.
Mедицинска сестра, струковни специјалиста за клиничку негу, Општа болница Панчево.
Литература:
1. Жегарац, Н. 2006, “Деца која чекају”
2. Костић, М., Димовски, Д., 2013, Породица у лавиринту породичног насиља
3. https://www.google.com/search?client=firefox- b&q=zanemarivanje+dece+u+porodici&sa=X&ved=0ahUKEwiI-eqCo-vdAhWItIsKHRZ0BmsQ1QIIcigG&biw=1360&bih=659