1 2 3 4 5

Вести



Малокрвност код деце узрокована недостатком гвожђа

Малокрвност код деце (анемија) један је од најчешћих здравствених проблема. Представља немогућност крви да обезбеди путем црвених крвних зрнаца (еритроцита) довољну количину кисеоника мозгу, срцу и мишићима.

Смањен број црвених крвних зрнаца последица је или појачаног губитка крви (видљиво или невидљиво крварење) или слабијег стварања еритроцита због недостатка гвожђа, витамина Б12 или фолне киселине. У најређем случају ради се о анемијама због појачане разградње црвених крних зрнаца због урођених абнормалности.

Дијагноза се поставља рутинском анализом крви на коју упућује педијатар у деветом месецу живота детета (или раније). Резултати крви показују смањен број еритроцита и смањену концетрацију хемоглобина. Према светским подацима 83% до 90% свих откривених анемија отпада на анемије услед дефицита гвожђа.

Како препознати малокрвност?

Родитељи обично примете да је дете бледо, раздражљиво и мање активно. Бледило коже није увек поуздан знак. Боја коже зависи од пигмента, дебљине коже и стања прокрвљености. Мањак апетита ,који се ретко повезује са малокрвношћу, може бити један од првих знакова болести-дете одбија чврсту храну, нарочито поврће, а тражи сокове. Слабији апетит још више смањује унос гвожђа. Малокрвна деца се брже замарају, некада теже дишу и обилно се зноје. Школска деца и адолесценти су апатични, теже се концентришу и слабије уче. Редовно се жале на вртоглавицу, зујање у ушима, омаглицу и неодређене болове у грудима.

Малокрвност код беба

Резерве гвожђа на рођењу су мале, а потребе беба у првим годинама се нагло повећавају, јер интезивно расту. Резерве гвожђа су посебно мале ако је мајка у трудноћи малокрвна или има честе трудноће. Резерве се знатно смањују ако мајка у току трудноће и порођаја изгуби доста крви. Превремено рођене бебе имају мање резерве гвожђа јер се резерве највише стварају у задњем триместру трудноће. Малокрвност је чеће присутна код деце која се искључиво хране млеком и после четвртог месеца нису кренули са немлечном исхраном. Мајчино млеко нема велику колићину гвожђа (свега1,5 мг/л), али је његова искористљивост велика (50%). Млечне формуле су обогаћене гвожђем и садрже 5 до 10 мг/л, али је његова искористљивост свега 10%. Најмање гвожђа има у крављем млеку 0,5% мг/л , а искористљивост минималних 10%. То је један од разлога што се кравље млеко забрањује у исхрани у првој години живота. Из истих разлога деци у другој години живота треба огранићити количину млека на 600 мл дневно, што подразумева једну флашицу ујутру и једну увече. Деца која пију велике количине млека нису у стању да једу никакву другу храну ,јер се засите млеком па из исхране изостављају поврће, воће ,жуманце и месо.Други разлог малокрвности у овом узрасту је конзумирање грицкалица било сланих или слатких. Деца се засите таквом храном, па одбијају да једу корисне намирнице. Главни извори гвожђа у храни су месо, риба, џигерица, јаја, зелено лиснато поврће, махунарке, свеже воће. Деци уз оброк треба давати свеже цеђене сокове, типа наранџе или мандарине због високог садржаја витамина Ц , који подстиче апсорпцију гвожђа.

Како спречити малокрвност ?

Превенцију малокрвности код деце започињемо лечењем анемије мајке у трудноћи разноврсном исхраном и узимањем препарата гвожђа. Потом на ред долази правилна исхрана у дечијем узрасту, што подразумева да дете у првој години живота треба да сиса минимум 6 месеци. Уколико мајка нема млека користе се адаптиране млечне формуле са додатком гвожђа, али никако кравље млеко. Немлечну исхрану започети са четри месеца. Треба узети у обзир количину хране богате гвожђем коју дете може узме да би задовољило потребе за гвожђем. Зелено лиснато поврће има висок садржај гвожђа, али количина поврћа која би задовољила дневну потребу премашује могућности коју дете може појести за разлику од меса или рибе који потребну количину гвожђа садрже у знатно мањим количинама. Значи, мора се водити рачуна о избору хране (препорука је месо уз поврће).

Лечење малокрвности

Лечење дечије малокрвности осим корекције исхране подразумева и обавезно укључивање препарата гвожђа у облику капи, сирупа или таблета. Најефикаснији су препарати двовалентног гвожђа. Треба их давати између оброка или пола сата пре јела. Уз њих обавезно давати витамин Ц да би се побољшала апсорпција. При коришћењу препарата гвожђа могу се јавити пролив или опстипација,бол у желуцу, мучнина. Све ово је безопасно и терапију не треба прекидати, сем у случају инфекције када се терапија прекида до излечења инфекције. Терапије препаратима гвожђа треба давати пуна три месеца док се не попуне депои гвожђа у организму. Ако се терапија раније прекине, малокрвност се враћа.

Др Јелена Барбуљ, дечје интерно одељење Опште болнице Панчево

Литература: www.msd-prirucnici