1 2 3 4 5

Вести



29. септембар - Светски дан срца

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ојачајте своје срце”, са циљем да се промовишу здрави стилова живота, као и значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.

Болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти у свету. Сваке године оне су одговорне за 17.3 милиона прераних смрти а 2030 године број умрлих порашће на 23 милиона. Међутим, многе кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана, недостатак физичке активности..

Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2015. године у Србији умрло је 54.376 особа. Болести срца и крвних судова, са 52,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 11,0%, исхемијске болести срца 17,6%, цереброваскуларне болести 23,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 48,2,% свих смртних исхода од КВБ. Акутни коронарни синдром укључује: акутни инфаркт миокарда, нестабилну ангину пекторис и изненадну срчану смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 50,7% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2015. години. Остале исхемијске болести срца чиниле су 49,3% смртности од исхемијских болести срца. Фактори ризика који су најважнији за појаву болести срца и крвних судова су:

Висок крвни притисак

Хипертензија (артеријска хипертензија) јесте хронично медицинско стање у којој је крвни притисак у артеријама повишен. Често нема препознатљиве симптоме, због чега се назива и „тихим убицом“. Последице акутне хипертензије су најчешће мождана крварења, док се код хроничне хипертензије најчешће испољавају на крвним судовима, бубрезима, мозгу и оку.

Крвни притисак обухвата два аспекта, систолни и дијастолни, у зависности од тога да ли је срчани мишић контрахован (систола) или опуштен између откуцаја (дијастола). Нормалан крвни притисак у мировању је у опсегу од 100-140 mmHg систолног (првог откуцаја) и 60-90 mmHg дијастолног (последњег) откуцаја. Крвни притисак је висок, уколико се одржава на или изнад 140/90 mmHg нивоа. Најчешћа компликација акутне хипертензије је мождано крварење.

Хипертензија је најважнији глобални фактор ризика за прерану смрт кога је могуће спречити.Он повећава ризик од исхемијске болести срца,можданог удара,обољења периферних крвних судова и других кардиоваскуларних обољења, укључујући престанак рада срца, аортне анеуризме, дифузну атеросклерозу и плућну емболију.

Висок ниво холестерола

Холестерол је непходан саставни део организма, потребан за нормално функционисање сваке ћелије. Порекло холестерола у организму је двојако (ендогено и егзогено). Већина ћелија располаже могућношћу да га сама синтетише, а други његов извор је храна којом се уноси. Установљено је да око 2/3 холестерола настаје синтезом у организму (код одрасле особе око 800-900 мг на дан), а свега 1/3 се уноси храном. С обзиром на способност организма да га ствара у великим количинама, довољно је да се храном унесе око 150-300 мг на дан. Његова концентрација у крви је уско повезана са метаболизмом масти у организму, а зависи и од низа других фактора: пре свега, начин исхране, наслеђа, рад хормона тј. жлезда са унутрашњим лучењем, функције и интегритета виталних органа попут јетре и бубрега.. Повишене вредности обично су повезане са неправилном исхраном и стресом. Тада се повећава ризик настанка кардиоваскуларних болести, пре свих атеросклерозе.

Прекомерна ухрањеност/гојазност

Гојазност (лат. обеситас) је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине. Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне означава се као гојазност Гојазност повећава вероватноћу појаве разних обољења, нарочито срчаних обољења, дијабетеса типа 2, опструктивне апнеје током сна, одређених врста рака, артрозе и астме.

Контролисана исхрана и физичка активност су главни аспекти лечења гојазности. Квалитет исхране се може унапредити смањивањем конзумације хране богате енергијом, као што је она са високим садржајем масти и шећера, као и повећањем конзумације дијететскх влакана. Гојазност је водећи узрок смрти који се може спречити.

Употреба дувана

Око 6 милиона људи умре од употребе дувана сваке године. Предвиђања су да ће овај број порасти на 8 милиона годишње до 2030. године уколико се не предузме појачана акција. Употреба дувана је претња сваком лицу, без обзира на пол, године старости, расту, културни или образовни профил. Пушење је главни фактор ризика за развој: коронарне болести, артеросклерозе, перифиерних крвних судова, карцинома плућа, карцинома усне дупље, карцинома оро и хипофарингса, карцинома ларингса и једњака, хроничне опструктивне болести плућа и цереброваскуларних болести. Пушење код трудница доводи до успоравања интраутериног раста и развоја плода и до смањења телесне масе на рођењу. Као додатни фактор ризика, пушење је значајно за појаву улкусне болести, а везано је и за појаву рака мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце.

Физичка неактивност

Недостатак физичке активности доприноси настанку, развоју и прогресији кардиоваскуларних болести. Физичка активност од умерене до тешке, игра значајну улогу у смањењу телесне тежине. Физичка неактивност повећава ризик за настанак неке од КВБ, чак и ако није присутан ни један други фактор ризика.Физичка неактивност је фактор ризика за кардиоваскуларна обољења,дијабетес,остеопорозу, гојазност, дислипидемију. Док физичка активност повољно делује на кардиоваскуларни систем,што се посебно односи на физички тренинг који је већи од уобичајене физичке активности. Физички тренинг доводи до хемодинамских, морфолошких, метаболичких,неурохуморалних и психолошких промена.

Шећерна болест

Шећерна болест или дијабетес (лат. diabetes mellitus, грч.διαβήτης) је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора.

Болести срца и крвних судова су честа компликација код свих облика шећерне болести. У водеће кардиоваскуларне компликације се убрајају:хипертензија (повишени крвни притисак), коронарна болест, инфаркт миокарда, мождани удар је још једна озбиљна компликација, коју изазива прскање или зачепљење можданих крвних судова.

Светски дан срца обележавамо 29. септембра 2017. године. И ове године Светски дан срца има за циљ да истакне важност светског покрета у превенцији болести срца и крвних судова.

Др Снежана Милосављевић

Корисни линкови:

-www.batut.org.rs

-www.worldheartday.org

-www.facebook.com/worldheartday