15. новембар – Међународни дан борбе против хроничних опструктивних болести плућа

Међународни дан борбе против хроничних опструктивних болести плућа (ХОБП) сваке године организује Глобална иницијатива за хроничну опструктивну болест плућа (ГОЛД) у сарадњи са здравственим радницима и групама пацијената са ХОПБ широм света, почев од 2002. године, а са циљем да подигне свест о хроничној опструктивној плућној болести и побољша негу болесника са ХОПБ широм света.

Међународни дан ХОБП обележава се 15. новембра, а тема 2019. године за Међународни дан ХОПБ-а је „Сви заједно до краја ХОПБ-а“ ( “All Together to End COPD”).

Хронична опструктивна болест плућа према савременој дефиницији Глобалне иницијативе за хроничну опструктивну болест плућа (ГОЛД), дефиницији Европског респираторног удружења (ЕРС) и Америчког торакалног удружења (АТС), представља хроничну болест дисајних путева у виду хроничног бронхитиса, астме или емфизема, која се може спречити неизлагањем штетностима у ваздуху (избегавањем пушења и изложености дуванском диму и избегавањем других врста аерозагађења у животној и радној средини) и која се може лечити. Опструкција протоку ваздуха у дисајним путевима је делимично реверзибилна (пролазна) или потпуно иреверзибилна (непролазна).

ХОБП је болест од које сваке године оболева све више људи. Што је болест тежа, то су и трошкови лечења већи, како директни, тако и индиректни (болничко лечење, хитни прегледи, кућно лечење, кисеоник у кућним условима, нега оболелог и др), и због тога ХОБП представља све већи здравствени, али и социо-економски проблем.

Према проценама Светске здравствене организације, ХОБП је четврти водећи узрок смртности у свету, после обољења срца и крвних судова и акутних респираторних инфекција. Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) је обољење средње и старије животне доби и напредује споро, током више деценија.

Почетни, рани, стадијум ХОБП често се не препозна. Први симптоми ХОБП су дуготрајни кашаљ, искашљавање, недостатак ваздуха у току физичке активности и звиждање у грудима. У почетку се недостатак ваздуха јавља при већем напору. Са напредовањем болести, подношење напора је све теже, особа остаје без даха у току свакодневних активности, као што су пењање уз неколико степеница, ход по равном или, чак, јутарње умивање и облачење.

Према многобројним истраживањима, 80-90% особа са дијагнозом ХОБП су хронични пушачи или бивши пушачи. Ипак, у знатно мањем проценту ХОБП настаје и код непушача, јер постоје и други фактори ризика за настанак хроничне опструктивне болести плућа, као што су пасивно удисање дуванског дима од стране непушача (нарочито ако траје од детињства), прашина, хемикалије на радном месту (испарења, иританси и димови), загађење ваздуха у затвореном простору настало од непотпуног сагоревања биолошких горива (дрва, угаљ, нафта, гас) у неисправним пећима за загревање и кување и њиховог неправилног коришћења (нечишћење ложишта, димњака; слабо проветравање просторија; спаљивање отпадака из домаћинства уместо прописаних горива за одређену пећ...) и загађење ваздуха на отвореном простору ( попут саобраћај, индустрија).

Управо због тога треба активно радити на превенцији настанка ХОБП , подижући свест опште популације пре свега о превенција пушења, у смислу престанка пушења и заштите од изложености дуванском диму на јавним местима (попут просторија које су 100% без дуванског дима), које су се показале као најбољи начини за смањење учесталости тог обољења.

Текст према изворима уредила др Јелена Милетић, Пулмолошка служба ОБ Панчево

Извори:
https://goldcopd.org/world-copd-day/
http://www.izjzv.org.rs/