31. Мај – Светски дан без дуванског дима

Сваке године 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дуванског дима, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана.

Пушење дувана представља активно и пасивно удисање дуванског дима који настаје непотпуним сагоревањем дувана. Када се цигарета запали, дуван сагорева и ствара се дим. У дуванском диму препознато је више од 8.000 хемијских једињења, односно „састојака дуванског дима”. Kласификованo je приближно 100 ових састојака, као узрочници или могући узрочници болести повезаних са пушењем, попут рака плућа, кардиоваскуларних болести и емфизема. У ове састојке, између осталог, спадају арсеник, бензен, бензо(а)пирен, угљен-моноксид, тешки метали (нпр. олово, кадмијум), водоник-цијанид и нитрозамини својствени дувану.

Све цигарете су штетне и доводе до стварања зависности. И ако је на тржишту присутан велики број марки цигарета различитих карактеристика (нпр. врста мешавине дувана, пречник, дужина цигарете, као и количина катрана, никотина или угљен-моноксида у диму), пушачи не би требало да мисле да било која од ових карактеристика значи да је једна цигарета мање штетна или да мање ствара зависност од друге. И ако остављање цигарета може бити веома тешко, милиони пушача су у томе успели!
Количине катрана, никотина и угљен-моноксида у диму : Катран се састоји од остатака честица које се налазе у дуванском диму. То није једно хемијско једињење, већ мешавина неколико хиљада састојака дуванског дима. Катран се мери у лабораторијским условима тако што се честице хватају на филтеру, а затим се издвајају вода и никотин. Никотин је хемијско једињење које природно постоји у биљци дувана. Када дуван сагорева, никотин се претвара у дим. Никотин, и ако ствара зависност, није основни узрок болести повезаних са пушењем. Угљен-моноксид је гас који се ствара у дуванском диму. Угљен моноксид је препознат као водећи узрок кардиоваскуларних болести (болести срца) код пушача.

Пушачи не би требало да пуше у близини деце и трудница! Неке цигарете присутне на тржишту имају одређене карактеристике у вези са димом, попут смањеног мириса дима или смањеног видљивог дима. Ове карактеристике не значе да су ти производи мање штетни за пушаче или непушаче од других цигарета.

Труднице не би требало да пуше, ни да користе било које друге никотинске производе! Пушење утиче на читаво тело. Уколико престанете, смањићете ризик од многих болести, а ако се разболите лечење неких болести ће бити лакше, а опоравак бржи. Пушач који остави дуван ће открити да му се радни учинак побољшава, док истовремено расте отпорност на болести. При лечењу болести плућа посебно је важно престати с пушењем. Симптоми астме се, на пример, ублажавају, а дејство лекова се побољшава. Остављање дувана је најзначајнији аспект лечења хроничне опструктивне болести плућа! Болест ће знатно спорије напредовати и јављаће се мање симптома и потребе за болничким лечењем. Уз побољшање отпорности организма ређе ће се јављати инфекције. Када престанете с пушењем, вашем срцу ће бити лакше. Угљен-моноксид ће нестати из вашег организма по истеку првих 24 сата, чинећи да срце и читав организам лакше користе кисеоник. У одсуству никотина, крвоток се побољшава. Остављање дувана повећава садржај тзв. доброг холестерола HDL. Одвикавање од пушења представља једну од основа лечења дијабетеса. Оно смањује ризик компликација услед дијабетеса, као што су кардиоваскуларне болести. Инсулинска терапија ће након престанка пушења бити ефикаснија. Пушење је у многим земљама више распрострањено међу пацијентима оболелим од душевних болести. Пушење стога представља велики терет за њихову добробит и материјално стање.

Дувански дим такође утиче и на људе у вашој околини који га удишу. Особа која удише дувански дим из своје околине је пасивни пушач!!! Пасивни пушачи могу могу имати разне тегобе попут иритације ока, носа, грла, учесталих инфекција, астме, бронхитиса. Изложеност дуванском диму повећава ризик добијања рака плућа за 20–30%, срчаних обољења за 25–35% и можданог удара за 25%!

Текст уредила др Костић Алавања Јована, клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:
https://www.pmi.com/
https://sr.wikipedia.org/
http://zcvranje.com/
http://www.batut.org.rs/