1 2 3 4 5

Вести



9.ЈУН - ДАН БОРБЕ ПРОТИВ АКУТНОГ МОЖДАНОГ УДАРА

Дефинше се као нагло настали фокални или регионални поремећај мождане функције који траје дуже од 60 минута. Последица је поремећаја мождане циркулације или стања у којима проток крви није довољан да задовољи метаболичке потребе неурона за кисеоником и глукозом.

Трећи је узрок смртности у развијеним земљама, одмах иза кардиоваскуларних и малигних обољења. Стопа смртности је већа у неразвијеним земљама. Највећи степен морталитета је у првих 30 дана од настанка АМУ. Осим високе стопе смртности мождани удар је болест са највећим степеном инвалидитета у односу на друге неуролошке болести.

Чешће се јавља код мушкараца, а са годинама старости учесталост обољевања се повећава тако што се ризик обољевања дуплира у свакој новој декади након 55.године.
Фактори ризика који доводе до настанка можданог удара су бројни.
Деле се на оне на које се не може утицати (пол, раса, наслеђе, старости) и оне на које се може и мора утицати у циљу смањења учесталости обољевања (хипертензија, дијабетес мелитус, пушење, дислипидемије, атријална фибрилација и други кардиолошки поремећаји).
Потенцијални фактори ризика су свакако физичка неактивност, гојазност, употреба алкохола.

Зависно од начина настанка мождани удар може бити исхемијски и хеморагијски.
ИСХЕМИЈСКИ мождани удар је знатно чешћи и јавља се у 75-80% случајева. Настаје као последица оклузије крвног суда тромбозом или емболизацијом.
ХЕМОРАГИЈСКИ мождани удар се јавља у 20 - 25% случајева и последица је интракранијалног изливања крви. Хеморагија према месту настанка може бити интрацеребрална или субарахноидална. Најчешће настаје као последица дуготрајне хипертензије или промена у зиду крвних судова.

КЛИНИЧКА СЛИКА
можданoг удара је слична код исхемијског и хеморагијског па се на основу клиничке презентације не може са сигурношћу тврдити о ком типу можданог удара се ради. Симптоми у оба случаја настају изненада.

ИСХЕМИЈСКИ
мождани удар карактерише нагли почетак и брзи развој неуролошких симптома. Симптоматологија зависи од крвног суда који је оклудиран, односно региона мозга у ком настаје инфаркт. Карактерише се поремећајем говора, јављају се слабост једног дела тела, губитак сензибилитета, поремећај вида.

ХЕМОРАГИЈСКИ
мождани удар манифестује се истим симптомима и знацима као исхемијски при чему симптоми на почетку достижу свој максимум. Поремећено стање свести веома је често, могу се јавњати епилептички напади. Болесници имају јаку главобољу, бол у врату, мучнину и повраћање.
Интрацеребралну хеморагију карактеришу фокални неуролошки дефицити, док субарахноидалну хеморагију карактерише јака, оштра потиљачна или дифузна главобоља уз често позитивне менингеалне знаке. Због често драматичне клиничке слике треба спровести одговарајућу хитну неурорадиолошку дијагностику и неодложно лечење.

ТРАНЗИТОРНИ ИСХЕМИЈСКИ АТАК
је пролазна епизода неуролошке дисфункције која траје до 60 минута. За разлику од АМУ код ТИА долази до поновног спонтаног успостављања циркулације те се симптоми повлаче. Често претходи исхемијском можданом удару. тако да би болеснике који су имали ТИА требало испитивати и лечити према истим препорукама као и за болеснике са АИМУ.

ДИЈАГНОСТИКА
Дијагнозу треба поставити у најкраћем могућем року.
Време од доласка у болницу до започињања тромболитичке терапије треба да буде максимално 60 минута. У постављању дијагнозе најзначајнији су неуролошки статус и компјутеризована томографија (КТ мозга), лабораторијске анализе (првенствено гликемија и фактори коагулације уколико су болесници на антикоагулантној терапији).
Преглед болесника подразумева детаљну анамнезу и хетероанамнезу, општи преглед виталних функција и детаљни неуролошки реглед. Златни стандард дијагностике је КТ.

ИНИЦИЈАЛНО ЗБРИЊАВАЊЕ БОЛЕСНИКА СА АМУ
Код болесника са акутним исхемијским можданим ударом време је веома битан фактор због благовремене примене тромболитичке или друге ургентне терапије. Тромболитичка терапија се мора спровести што пре најкасније 4,5 сати од појаве симптома.
Третман хеморагијског можданог удара се разликује од третмана исхемијског, прогноза је лошија, смртност висока. Антикоагулантна тераија, антитромбоцитни лекови и тромболитичка терапија су контраиндиковани.
Јединице за мождани удар су регионалне организационе целине које се баве искључиво лечењем можданог удара у којима раде мултидисциплинарни тимови који су специјално обучени за оваква стања. Неопходно је целодневно праћење основних виталних функција (крвни притисак, засићеност крви кисеоником, телесна температура, респирације, ЕКГ). Лечење у јединицама за мождани удар побољшава исход, смањује морталитет и инвалидитет.

Артеријски крвни притисак је повећан код преко 80% болесника са МУ. Лекови који се препоручују заснижавање крвног притиска су АЦЕ инхибитори и бета блокатори.
Третман хипертензије се спроводи уколико систолни крвни притисак прелази 220, а дијастолни 120, осим уколико на појединим органима дође до настанка компликација као што су ХТА енцефалоатија, дисекција аорте, акутна бубрежна слабост, акутни едем лућа или акутни инфаркт миокарда када је неопходно хитно агресивно снижавање крвног притиска испод наведених вредности. Код хеморагијског можданог удара ако нема знакова повишеног интракранијалног притиска систолни ритисак одржавати у вредностима између 140 и 160. Осим у сецифичним наведеним клиничким ситуацијам а ни код једног типа АМУ не препоручује се изразито и нагло снижавање крвног притиска.

Текст на основу извора уредила Др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања.

Извори:
Иницијални третман ургентних стања у медицини, друго измењено и допуњено издање,
Проф. др Невена Калезић ,Медицински факултет Универзитета у Београду, 2016. година