31. јануар – Национални дан без дуванског дима

31.јануар је датум који се у Србији обележава 20 година уназад, са циљем да се повећа свест становништва о штетном утицају дувана на здравље. Ове године обележава се под слоганом „Живот без дувана“.

Употреба дувана у Србији је дужи низ година један од најзаступљенијих фактора ризика за настанак различитих болести и превремене смртности. Морталитет од болести или узрока смрти који се доводе у везу са пушењем је , на основу трогодишњег пресека 2010-2012.године, око 17 хиљада смртних случајева на годишњем нивоу( 17 % укупне смртности). Од свих великих група болести, тумори су под највећим утицајем пушења. Паралелно са повећањем удела пушача у укупној популацији, бележи се и константан пораст стопа морбидитета и морталитета од канцера.

Пушење је појединачно најчешћи узрок превентабилне смрти и код мушкараца и код жена у Србији. У поређењу са другим земљама Европе, државе које су највише оптерећене смртношћу која се доводи у везу са пушењем спадамо у исту групу са Мађарском, Пољском, Белгијом и Хрватском, док су Аустрија, Швајцарска и Португалија европске земље у којима је најмањи удео смртности повеазан са пушењем.

На основу истраживања здравља у Републици Србији за 2013.годину, више од половине становништва је пушило некада током живота( 52%). Забрињавајућа је чињеница да петина младих узраста 15-19 година живота пуши. Поражавајући су не само статистички подаци да је велика заступљеност уживаоца цигарета међу студентима и средњошколцима, већ и основцима виших разреда. Према истраживању спроведеном 2017.године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарства здравља, међу ученицима старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији, 11% ученика пуши цигарете, а 61% младих је изложено дуванском диму на затвореним јавним местима. 70,4 % ученика који сада пуше цигарете долази до цигарерта тако што их купује у продавницама, самоуслугама или на киосцима, а већина није била спречена да их купи због својих година. Иако је у Србији 2010.године донет Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму којим се ограничава употреба дуванских производа, пракса показује да се Закон о забрани продаје дуванских производа малолетницима не примењује се у потпуности.

Овакав нездрав стил живота формиран у младом животном добу, гаранција је, нажалост, да ће се задржати током целог живота. Утицај друштва у коме је „пожељно“ бити пушач и случај да су у породици један или оба родитеља пушачи, као и чињеница да се до цигарета долази без препрека, погодни су предуслови за улазак у свет дувана.

Толерантав став појединаца и друштва у целини према пушењу у смислу да нам не смета изложеност дуванском диму, у кући и на јавним местима затвореног типа требало би да се мења. Неопходно је подизање свести о штетности дима у кући и посебно истаћи штетан утицај на вулнерабилну популацију-труднице, старе и децу. Пушење у трудноћи повећава ризик за компликације у трудноћи. Угљен моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника. Услед тога долази до застоја у расту плода и смањене телесне тежине новорођенчета. Дувански дим из околине узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха и друге болести. Код одраслих, дувански дим из околине узрокује и коронарну болест срца, мождани удар (шлог), рак плућа и бројне друге здравствене проблеме.

У борби против дувана нису битне само законске регулативе и социјалне норме. Можда најзначајнији фактор у борби против дувана, је жеља појединца да се престане са пушењем. Престанак је потпуно бесплатан, не захтева време, новац, бољи животни стандард или другачије климатске услове. Разлога за престанак пушења је много, а исправна одлука је само једна-да данас упаљена цигарета буде последња. .

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:
1. Завод за јавно здравље Панчево
2. Републички завод за статистику, Демографски преглед , број 59/2016, Пушење као фактор ризика у смртности становништва Србије
3. Институт за јавно здравље Батут, www.batut.org.rs
4. Градски завод за јавно здравље, www.zdravlje.org.rs