ДАМПИНГ СИНДРОМ

Дампинг „Dumping“ синдром је скуп гастроинтестиналних и кардиоваскуларних симптома у току или непосредно након узимања хиперосмоларне хране у болесника са гастројејуностомијом „Billroth II“ или гастродуоденостомијом „Billroth I“.

Чешће се јавља код жена након ресекције желуца због улкуса резистентних на терапију у односу на ресекцију због компликација улкусне болести.
Симптоми настају као последица брзог пуњења проксималног дела јејунума хиперосмоларним желудачним садржајем. Хиперосмоларна храна у проксималном јејунуму доводи до трансудације плазме и хиповолемије. Хиповолемија и хемоконцентрација доводе до смањења минутног волумена и тахикардије. Повећање интралуминарног притиска изазива симптоме нервним и хуморалним путем. Болови у епигастријуму, осећај пуноће и надимања трбуха, чујно претакање, учестале воденасте столице се јављају непосредно након оброка високо осмоларне хране ( слана супа, зашећерено млеко ). Десетак минута након првих симптома јављају се слабост , вртоглавица, лупање срца, хладно презнојавање, бледило коже . Тегобе се спонтано повлаче након 20 -60 мин, а уколико болесник прилегне и раније .
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, објективног прегледа ( бледило коже и слузокоже, убрзан пулс , често болна осетљивост у епигастријуму) и провокативног дампинг теста. Нема карактеристичног радиолошког и ендоскопског налаза прем да се контрастном радиографијом запажа да се желудачни патрљак брзо и нагло празни у проширену и хиперкинетичну одводну вијугу . Чест налаз на ЕКГ- у су аплатирани Т таласи, елевација СТ сегмента и појава У таласа.
Диференцијално дијагностички треба искључити хипогликемију и касни дампинг синдром .

Прогноза овог синдрома је углавном добра.
Основу терпије дампинг синдрома представља хигјенско дијететски режим исхране. Саветују се чешћи и мањи оброци богати протеинима а сиромашни угљеним хидратима, избегавање концетрованих и масних супа, зашећереног млека, слаткиша, хладних и топлих напитака. Течност треба уносити између или пре оброка а никако за време или после оброка. У колико хигјенско дијететски режим не олакша тегобе могу се применити модификатори дигестивног мотилитета ( метоклопрамид, домперидон) и спазмолитици. У ретким резистентним случајевима препоручује се хирушко лечење.

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на одељењу инфективних болести ОБ Панчево.

Извори : „Интерна медицина" књига I, Катедра интерне медицине, Проф.др С. Илић , Медицински факултет у Нишу , 2004.