ЗАПАЉЕЊА СУЗНЕ КЕСИЦЕ (DACRYOCYSTITIS)

Дактиоциститис представља запаљење сузне кесице које настаје обично као секундарна појава због сужења или запушености сузноносног канала. Може имати акутни и хронични ток. Чешће се јавља код жена и учесталији је у европској популацији.

Фактори ризика су разни, али готово увек повезани са запушењем сузноносног канала. Жене су у већем фактору ризика због ужег пречника канала, старије особе, због сужења канала, слабијег сузног филма који мање влажи сканал, девијација носне шупљине, повреде сузноносног канала, тумори тог предела, поједине системске болести (Вегенерова грануломатоза, лупус), као и поједини лекови могу смањити пропустљивост канала (лекови у терапији глаукома: тимолол, пилокарпин...).

Клиничка слика зависи од од тога да ли се ради о акутној или хроничној упали. Чешћи случај је да хронично обољење пређе у акутну форму. Због запушености канала сузе се накупљају у сузној кесици, а заједно са њима и бактерије. Запаљење је у почетку локализовано на слузокожу унутрашње стране сузне кесице, тако да се споља не виде никакви знаци запаљења. Тек када се притисне предео сузне кесице, долази до истискивања густог, гнојног саджаја из сузне тачкице. Оваква клиничка слика је карактеристична за хронично запаљење сузне кесице. Временом се упала може проширити на цео зид сузне кесице и околно ткиво, као и кожу изнад ње. Тада се развија акутно запаљење сузне кесице. Јавља се оток, црвенило, бол и локално повећање темпоратуре у пределу сузне кесице, која је смештена у доњем делу, испод унутрашњег отвора капака. Може се јавити и температура, грозница и малаксалост. Уколико се не лечи може се формирати апсцес са гнојним саджајем, који има својство да се спонтано празни , запаљење се смирује, а бол нестаје.

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, прегледа и испирања сузних путева. Може се радити дакриоцистографија, где се радиографски визуелизује сузна кесица и канали уз помоћ давања контрастног средства.

Лечење акутног запаљења сузне кесице спроводи се давањем антибиотика, пре свега системски. Лечење је ургентно због могућег ширења инфекција у правцу очне дупље и предела можданих овојница. Када је формиран апсцес врши се отварање саджаја и пражњење гноја из предела сузне кесице. Хронична упала сузне кесице лечи се искључиво оперативно. Операцијом се ствара веза између сузне кесице и слузокоже носа, чиме се избегава сузноносни канал. Ова операција се изводи веома често и њена успешност је у 95% случајева.

Запаљење сузне кесице код новорођенчади је доста честа појава. Обично се упала јавља са једне стране, која је последица неотварања отвора сузноносног канала. Болест се јавља у првим недељама или месецима живота. На почетку се јавља накупљање гнојног секрета у унутрашњем отвору капака и једнострани коњунктивитис. Количина гноја се повећава, ако се притисне предео сузне кесице. У почетку је оток мањи, али се временом може увећати. Лечење се врши давањем антибиотских капи и испирањем гноја и масажом у пределу сузне кесице. У највећем броју случајева долази до отварања канала. Уколико се наставе тегобе, врши се сондирање сузних путева. Већ после првог сондирања, ефикасност отварања канал је око 85%.

Tекст уредио: др Милош Плавшић, очно одељење, Општа болница Панчево

Извори:

Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010 Кански, Клиничка офталмологија, Дата статус, 2004

https://eyewiki.aao.org/Dacryocystitis

https://emedicine.medscape.com/article/1210688-overview