Цироза јетре

Цироза јетре је стање у коме су сви делови јетре захваћени патолошким променама. Узрок цирозе може бити прекомерна употреба алкохола и тада говоримо о алкохолној цирози. Уношењем великих количина алкохола се ствара велика количина масти што јетри онемогућава да утоли потребе за кисеоником. Као одговор имунолошког система на овакво стање долази до упалног процеса који уништава ћелије јетре.

Тако настаје "масна јетра". Масна јетра има добру прогнозу ако се испуни услов потпуне и трајне апстиненције од било које врсте алкохолних пића. У противном, настаје цироза јетре и она представља иреверзибилно (неповратно) оштећење хепатоцита (ћелија јетре). Један од узрока цирозе јетре је и хронични хепатитис (А, Б, Ц, Д). Могу је изазвати и примарна билијарна цироза, наследна обољења, васкуларна обољења, инфективна обољења, лекови. Цирозу као хроничну болест јетре карактеришу оштећење јетреног ткива, стварање фиброзних ожиљака и прогресивно пропадање јетрине функције, накупљање течности у абдомену (асцитес), крварења (коагулопатија), повишен притисак у порталним крвним судовима (портална хипертензија) и поремећај одређених можданих функција (хепатичка енцефалопатија).

Симптоми цирозе јетре
– Жута нијанса коже (један од првих знакова да јетра не избацује токсине како треба)
– Хроничан умор (такође показује увећан број токсичних материја у крвотоку)
– Крварење из носа (долази истовремено кад и крварење у дигестивном тракту проузроковано формирањем ожиљака на местима здравих ткива јетре)
– Таложење течности у ногама и стомаку (јавља се у року од 10 дана након настанка цирозе)
– Конфузија (токсини које јетра није успела да елиминише оштећују мозак)

Дијагноза се поставља на основу клиничких манифестација, лабораторијских анализа и хистолошког налаза као једним од најсигурнијих дијагностичких параметара. Бројни су тестови који се изводе да би се утврдила функција јетре. Специфични тестови за хронични хепатитис укључују вредности билирубина, аминотрансфераза и тестови згрушавања крви.
Билирубин је жутоцрвени пигмент који се нормално метаболише у јетри, а излучује урином. Повећане вредности билирубина у крви узрокују жутицу.
Мерење специфичних ензима такође је корисно за постављање дијагнозе. Вредности појединих фактора за згрушавање крви и албумина у серуму могу бити значајни за постављање дијагнозе.
Протромбинско време је време у секундама потребно да се крвни угрушак формира. Што је дуже време то је већи ризик крварења.
Вредности аспартат аминотрансферазе (АСТ) и аланинаминотрансферазе (АЛТ), или тзв. трансаминаза, су од посебног значаја.

Ултразвучни преглед абдомена, компјутерска томографија (ЦТ) и магнетна резонанца (НМР) су технике које могу бити корисне у одређивању стадијума болести. Биопсија је узимање узорка јетриног ткива путем посебне игле и препоручује се пацијентима са хроничним хепатитисом који још немају праве симптоме цирозе, како би се утврдио степен оштећења.

Лечење болести јетре варира у зависности од специфичне дијагнозе и фазе прогресије болести код сваког појединца. Што пре се открије проблем, то су боље шансе за излечење. Болести јетре у раној фази се чак могу решити модификацијама у начину живота, као што су престанак конзумирања алкохола, здрава исхрана и губитак тежине (уколико је то потребно). Више напреднија прогресија болести јетре, рак јетре или друге озбиљне компликације ће захтевати операцију јетре, употребу одређених лекова и друге методе лечења.

Извори:
https://www.stetoskop.info/bolesti-sistema-za-varenje-gastroenterologija/ciroza-jetre
https://atlasklinika.com/bolesti-jetre-uzroci-simptomi-lecenje/
https://www.prirodnolecenje.com/lecenje-ciroze-jetre/

Текст на основу извора уредила Александра Тодоровић медицинска сестра, Одељење неурологије, Општа болница Панчево.