1 2 3 4 5

Вести



Цервикална мијелопатија

Цервикална мијелопатија настаје као резултат компресије кичмене мождине узроковане сужењем спиналмог канала. Мијелопатија је последица директног притиска и недостатка кисеоника у кичменој мождини због притиска на мале крвне судове који је хране или притиска на главни крвни суд који доноси кисеоник кичменој мождини у простору између два пршљена.

Симптоматологија вратне мијелопатије обично споро напредује, мада није неуобичајено да дође до погоршања, нарочито после повреде. Најчешћи симптом је мишићна слабост спастичног типа која захвата доње екстремитете.

Поред вратног дискуса мијелопатију могу да изазову:
• Спинални тумори који имају дужу прогресију симптома, наглашен моторни дефицит (смањену мишићну снагу) и мање изражен болни синдром.
• Тумори брахијалног плексуса и синдром торакалне апертуре код којих бол и парестезије немају радикуларну дистрибуцију и не изазивају их покрети врата већ компресија на брахијални плексус.
• Синдром карпалног и кубиталног канала (укљештење жица у пределу шаке и лакта) са боловима у сензитивној дистрибуцији одговарајућих нерава који се могу ширити навише, али ретко досежу раме и никада се не шире до лопатице и груди и које не изазивају покрети врата већ перкусија (куцкање) места компресије.

Дијагноза се поставља се на основу разговора са пацијентом - анамнезе, клиничког неуролошког прегледа и неурорадиолошких снимања врата.
Основне радиографске дијагностичке методе су:
• Нативне радиографије (обичан снимак врата) који показује сужење интервертебралног простора, остеофите који улазе у спинални канал или инервертебрални.
• Цервикална мијелографија.
• ЦТ са давањем мале количине контраста чиме се добро показује компресија на корене живаца.
• Магнетна резонанца, која је данас суверена метода. Она директно показује неуралне структуре и даје више детаља о меким ткивима.

Лечење вратне или цервикалне дискус херније је у већини случајева конзервативно, а изузетно хирушко. Начин лечења зависи да ли је бол акутан или хроничан. Конзервативно лечење код хроничног бола обухвата давање ињекција, узимање лекова, вежбање и употреба средствава за подршку. Циљ терапије је уклањање симптома, а пре свега болова, што се постиже у преко 95% случајева. Ово се може постићи мировањем, ношењем чврстог оковратника, или интермитентном цервикалном тракцијом (2-3 пута дневно, 10 до 15 минута), локалном применом топлоте и масажом, применом аналгетика, нестероидних антиреуматика и мишићних релаксаната, а у извесним случајевима и епидуралном инфилтрацијом локланим анестетицима или стероидима.

Индикације за операцију су: Tежак ретикуларни бол који не реагује на конзервативну терапију после 10 дана код дискус херније, тј. три недеље код спондилозе, или хронични или рецидивни бол, значајан моторни дефицит који не реагује на конзервативну терапију. Циљ операције је да заустави прогресију, а само код малог броја пацијената долази до значајнијег побољшавања неуролошког дефицита.

Текст на основу извора уредила ВМС Јелена Гуцијан, Општа болница Панчево.

Извор:
Неурологија, Проф.Др. Ненад Живковић, Београд 2015год