1 2 3 4 5

Вести



Целулитис

Целулитис је акутно запаљење коже и поткожног ткива. Изазивач је "Streptococcus pyogenes", а изузетно и "Staphylococcus aureus". Инфекција може настати на здравој кожи (микротраума) или код неких дерматоза ("ulcus cruris varicosum", лимфедем, "tinea pedis", хронични екцем).

Клиничка слика
Промене се могу јавити на било ком делу коже, али су најчешће на ногама и лицу. Хронични едем погодује настајању обољења. Целлулитис се испољава у виду дифузног еритема и едема, с неоштрим границама, а променe су топле и болне. Честа је фебрилност. Обољење се под терапијом повлачи, али су рецидиви чести.

Диференцијална дијагноза
Тешко је јасно раздвојити стрептококни целулитис од еризипела. Еризипел је површнији и оштро је ограничен. Лимфагитиси и тромбофлебитиси су тракастог облика.

Лечење
Потребно је мировање, кад је обољење локализовано на нози, треба је држати уздигнуту, а код промена на лицу узимати течну исхрану.
Опште лечење. "Streptococcus pyogenes" је и даље осетљив на беталактамске антибиотике. Могу се давати парентерално: прокаин пеницилин, 600 000 ј. два пута дневно, 10 дана, а код тежих облика прокаин пеницилин Г у дози 6 MU на 12 сати, пет дана. Перорално се даје ампицилин. У случају алергије на пеницилин, користи се еритромицин. Ако се уз стрептокок као копатоген јави и "Staphylococcus aureus", треба ординирати антибиотике широког спектра. Локално лечење. Треба третирати обољење које је представљало улазна врата за инфекцију. Превенција рецидива се састоји у лечењу предиспонирајућих фактора (венска инсуфицијенција, лимфна конгестија). Код честих рецидива може се давати екстенцилин; дужина овог лечења се одређује у зависности од случаја.

Извор: Simptomi.rs