Шта је "bulimia nervosa"?

Булимиа нервоса представља поремећај у исхрани. Сама реч булимиа потиче из грчког језика и у буквалном преводу значи воловска глад. За разлику од анорексије која подразумева уздржавање од хране због страха од прекомерне телесне тежине, код булимије постоји прекомеран унос хране са последичним повраћањем, вежбањем, или употребом лаксатива.

Најчешће се, у основи булимије, као и код анорексије, налази страх од гојења и искривљена слика да сами пацијенти никада не изгледају довољно лепо и привлачно. Уколико у породици постоје поремећаји исхране, поремећаји личности и расположења, проблеми са алкохолом и злоупотребом неких супстанци, булимија се чешће јавља.

Статистички подаци показују да се булимија јавља отприлике на сваких сто особа женског пола, и на сваких 300 особа мушког пола. Најчешће од булимије пате особе које морају строго да воде рачуна о телесној тежини и особе које по занимању имају честе осцилације у телесној тежини (боди-билдери, гимнастичари, рвачи, тркачи, али и глумци, манекени и плесачи... Не постоји расна предилекција за булимију, али се јавља чешће у развијеним земљама, него у земљама у развоју. Код особа женског пола, булимија се јавља десет пута чешће него код особа мушког пола.

Како се манифестује булимиа нервоса?
Начелно, постоје два типа булимије.

Код првог типа, након прекомерног уноса хране, пацијенти изазивају повраћање (гурањем прстију у ждрело, али одређени број пацијената може да поврати и без ове стимулације), или користе средства која изазивају пражњење црева, или изазивају повраћање (најређе).

Код другог типа булимије, након претераног уношења хране, пацијенти прекомерно вежбају. У око 60% булимије, пацијенти су прво боловали од анорексије. - пацијенткиње најчешће долазе код лекара због нередовних менструација, проблема са варењем, надимања, лупања срца, прекомерног замарања, анксиозности и промена расположења
- често пацијенти крију свој поремећај у исхрани и по неколико година
- постоји смањење телесне тежине и опште неухрањени изглед пацијената, али у знатно мањој мери него код анорексије
- може се јавити дехидратација организма са електролитним поремећајима од симптома и знакова могу да постоје и хипотензија (смањени крвни притисак), бол у трбуху, крв у повраћеном садржају, проблеми са гутањем, аспирациона пнеумонија, неправилно менструално крварење и аменореја, поремећаји расположења
- лекар може да запази обострано увећање паротидних пљувачних жлезда, ерозије на језичној страни зуба са губитком глеђи и каријозним зубима (због дејства желудачне киселине)
- Руселов знак представља оштећење коже које се налази на базама прстију и настаје приликом гурања прстију у ждрело и оштећења коже од зуба
- може постојати проређеност косе, сува кожа, оштећени и искрзани нокти
- могућа је појава отока на ногама и рукама, нарочито када пацијенти користе лаксативе и диуретике
- поједини пацијенти могу имати и прекомерну телесну тежину
- често се јављају бројне промене у понашању (постоји перфекционизам, анксиозност, раздражљивост)

Како се поставља дијагноза булимије?
Анамнеза са клиничком сликом и објективним прегледом може да помогне да се постави сумња на ово обољење.
Како код пацијената постоји стид и сакривање примарне болести, дијагноза се често поставља након неколико година. Постоје посебни упитници који се попуњавају код сумње на булимију.
Потребно је начинити детаљну крвну слику са леукоцитном формулом и прегледом биохемијских параметара крви. Код сваког трећег пацијента се налази повећана амилаза у крви, због прекомерне секреције из пљувачних жлезда приликом повраћања.
Потребан је и детаљан интернистички преглед са ЕКГ-ом и евентуалним утразвуком трбуха, како би се искључила могућност настанка одређених компликација. Такође, потребан је и преглед психијатра.
Долази у обзир и ендоскопски преглед (езофагоскопија) због честих промена на слузокожи једњака.

Како се лечи булимиа нервоса?
У лечењу булимије потребан је интердисциплинарни приступ. Прво је неопходно лечити физичке компликације везано за неуношење одговарајуће количине хране, као и компликације везано за повраћање, односно примену лаксатива. Требало би установити обрасце здраве исхране и кооперативност пацијента. Потребан је приступ психолога и психијатра како би се удружени поремећаји расположења и личности лечили на адекватан начин.
Од фармакотерапијских мера, потребно је применити антидепресиве и стабилизаторе расположења, уколико такве промене постоје. Извор: Simptomi.rs