Шта је карцином (рак) бубрега?

Карцином (рак) бубрега представља око 3% свих малигнитета одраслих особа, а око 95% свих тумора који погађају бубрег. Ову болест карактерише недостатак раних знакова упозорења, различити клинички токови и отпорност на зрачење и хемиотерапију.

Истраживани су бројни генетски и фактори спољашње средине као потенцијални узрок настанка овог облика рака. Пушење удвостручује ризик за настанак карцинома бубрега, а гојазност је препозната као јасан фактор, нарочито код особа женског пола.

Код пацијената на хемодијализи, повећан је ризик настанка промена на бубрезима, а последично и карцинома бубрега, а поједина истраживања доводе у везу и повишени крвни притисак (хипертензија) са настанком карцинома бубрега.

Туберозна склероза (која се наслеђује аутозомно-доминантно) је повезана са настанком овог малигнитета, као и Вон Хипел Линдoва болест. Такође, бројне студије доводе у везу настанак карцинома бубрега са конзумирањем анелгетика, али ово није у потпуности истражено.

Статистички подаци показују да се карцином бубрега јавља отприлике на 15 особа од 100 000 људи у току једне године. Постоје расне и географске разлике код карцинома бубрега. Чешћа је његова појава у нордијским земљама и међу припадницима црне и азијске популације. Особе мушког пола су под нешто већим ризиком за настанак овог малигнитета. Средњи узраст када се овај тумор јавља је око 65 година, мада је његова појава могућа било када током живота.

Како се манифестује карцином бубрега?
- у великом броју случајева могу дуго времена да изостану било какви клинички знаци и симптоми
- подаци говоре да се код готово сваког трећег пацијента, карцином бубрега налази потпуно случајно
- може да дође до појаве крви у урину (хематурија) и болова у бубрежним ложама леђа, слабинама и у трбуху
- могуће је напипати масу у трбуху
- честа је појава губитка апетита и телесне тежине, као и повишене температуре са грозницом и ноћним знојењем
- малаксалост и убрзано замарање
- повишени крвни притисак се јавља, или погоршава код сваког петог пацијента због хиперкалцемије могу се јавити мишићна слабост, затвор, и поремећаји срчаног ритма
- могућа је појава полинеуропатије и амилоидозе
- честа је појава паранеопасичног синдрома који се карактерише појавом хиперкалцемије, повећаног броја еритроцита (еритроцитоза) и поремећајем функције јетре
- због притиска увећаног бубрега на леву тестикуларну вену, честа је појава варикоцеле са леве стране
- сваки трећи пацијент у време постављања дијагноза има и удаљене метастазе, нарочито на плућима, костима, јетри и можданом ткиву

Како се поставља дијагноза карцинома бубрега?
Анамнеза са клиничком сликом и објективним прегледом није довољна за постављање дијагнозе, али може да помогне да се посумња на овај тумор, па су потребне допунске анализе.

Велики број ових пацијената до дијагнозе долази потпуно случајно, приликом претрага и сниамања због других болести, или стања.

Лабораторијске анализе се рутински изводе (комплетна крвна слика са леукоцитном формулом, биохемија, електролити, параметри функције бубрега и јетре, фактори коагулације, седиментација...).

Обично се на постојање карцинома бубрега посумња приликом ултразвучном прегледа трбуха, а ова анализа се допуњује скенером (компјутеризована томографија) и нуклеарном магнетном резонанцом.

Све чешће се користе и позитронска емисиона томографија (ПЕТ), као и екстреторна урографија.

Дефинитивна дијагноза се потврђује само на основу хистопатолошког налаза узорка добијеног биопсијом након узимања узорка.

Како се лече карциноми бубрега?
Опције лечења карцинома бубрега обухватају хируршки приступ који подразумева поштедне операције са минималним променама унутар бубрежног ткива до комплетне нефректомије са одстрањивањем околних лимфних чворова, заједно са радијационом терапијом, хемиотерапијом, имунотерапијом.

Позитиван одговор на хемиотерапију постоји код сваког седмог пацијента.

Петогодишње преживљавање код пацијената са локализованим тумором унутар бубрега је око 94% након оперативног лечења. Пацијенти код којих тумор пробија капсулу бубрега имају петогодишње преживљавање од око 75%. Уколико су захваћене лимфне жлезде, петогодишње преживљавање је око 59%, а уколико постоје удаљене метастазе, овај проценат је око 10%.

Извор: симптоми.рс
датум 30.3.2022.