1 2 3 4 5

Вести



КАРЦИНОМ БУБРЕГА

Карцином бубрега (хипернефром) обухвата 2-3% свих карцинома. Однос оболелих мушкараца и жена је 2:3, уз просечну старост 55-60 година.

Пацијенти са вон Хипел-Линдау болешћу или стеченом полицистичном болешћу бубрега , имају већу инциденцију реналног карцинома. Породични типови карцинома реналне ћелије повезани су са абнормалношћу хромозома 3 и гена п 53.

Патологија : Већина реналних тумора су карциноми светлих ћелија (аденокарциноми ), међутим, појављују се такође тумори гранулираних ћелија, мешани тумори и агресивни карциносаркоми. Тумори се ретко појављају у реналним цистама. Ренални карциноми се обично изузетно васкуларизовани, тако да се изузетно брзо појављују метастазе на плућима, костима, јетри, мозгу и другим локализацијама. Расејавање такође може настати када емболуси уђу у реналну вену и доњу шупљу вену или се нодалним путем прошире у парааорталну, паракавалну, хиларну и медијастиналну зону.

КЛИНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ : Хематурија (40-70% пацијената), абдоминална маса са болом у слабинама (20-40% пацијената), губитак тежине (30% пацијената), грозница, слабост, ноћно знојење или анемија (15-30% пацијената), паранеопластични синдроми - укључујући хиперкалцијемију, полицитемију или хипертензију.

Дијагноза : Абдоминални ЦТ, радиографија грудног коша и радионуклидни скен костију за откривање присуства метастаза . ЦТ скен је одговарајући за иницијалну дијагностику и утврђивање стадијума. МРИ скен је бољи за визуализацију тумора или угрушка у реналној вени и шупљој вени.

Терапија:

1. Хируршки захват - Радикална нефректомија са дисекцијом лимфних нодуса је избор лечења за први стадијум, други стадијум и трећи стадијум карцинома реналних ћелија. Нефректомија такође треба да се узме у разматрање код пацијената са дисеминованом болешћу да би се решила хематурија, бол у слабинама или паранеопластични синдроми. У одређеним случајевима , селективна емболизација реналне артерије дозвољава хируршку ресекцију или зауставља хематурију која угрожава живот. Пацијенти са једном или две метастатске лезије, спорим растом тумора и без доказа о прогресивним метастазама могу да буду кандидати за агресивну хируршку ресекцију метастаза.

2. Радијацијска терапија ( зрачење ) - Има само ограничену вредност, јер је већина тумора релативно радиорезистентна. Међутим, терапија зрачењем често нуди најбоље палијативне опције код болних метастаза костију или притиска на корен нерва.

3. Хемиотерапија је такође релативно неефикасна, са пролазном регресијом тумора која се јавља у мање од 5% пацијената.

4. Модификатори биолошке реакције : 1. ИФН - α има стопу одговора од 13-20% код пацијената са метастазама на меком ткиву или плућима. 2. Терапија великом дозом ИЛ-2 даје делимичну или потпуну регресију тумора од око 15% случајева. Међутим, лечење је изузетно токсично и захтева висок ниво пратеће неге. Мада је већина реакција ограниченог трајања , потпуна реакција има тенденцију да буде трајна.

ПРОГНОЗА : Радикална нефректомија постиже 5-годишњу стопу преживљавања од 75% код болесника са локализованим туморима. Међутим, пацијенти са лезијама високог степена у трећем стадијуму и инвазијом великих васкуларних структура, имају укупну стопу преживљавања од само 30-40%.

Текст уредила др Костић Алавања Јована, клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:

Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić