1 2 3 4 5

Вести



ХРОНИЧНА БУБРЕЖНА ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈА

Ова значајна и иреверзибилна редукција бубрежне функције , на 20% од нормалних вредности, развија се током месеци или година.

ЕТИОЛОГИЈА :

1.Преренални узроци укључују значајну, дуготрајну стенозу бубрежних артерија и обострану емболију бубрежних артерија.

2.Ренални узроци укључују хронични гломерулонефритис, хронични тубулоинтерстицијални нефритис, системски лупус еритематодес (СЛЕ) , дијабетес мелитус, амилоидозу, хипертензију, цистичну болест, малигна обољења и радијациони нефритис.

3.Постренални узроци произилазе из дуготрајне уринарне опструкције.

КЛИНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ : Манифестације ове болести су веома различите. Наведени симптоми и знаци односе се на уремију.

1.Неуролошки знаци су летаргија, сомноленција, конфузија и неуромускуларна иритација , која се развија , која се развија лагано или веома брзо. Груб тремор руку је типичан налаз.

2.Кардиоваскуларни знаци су хипертензија, хронична срчана инсуфицијенција, а перикардитис такође може бити присутан.

3.Гастроинтестинални знаци су анорексија, мука, повраћање, а метални осећај у устима је веома чест.

4.Метаболички знаци могу бити неспецифични (замор, свраб, несаница) или могу бити последица специфичних поремећаја ( бол у костима услед секундарног хиперпаратиреоидизма).

ДИЈАГНОЗА : Најважнији задатак у дијагностичком поступку огледа се у установљавању клиничкот тока болести , као и потенцијалних етиолошких фактора.

ТЕРАПИЈА :

1. Дијета : Од виталног је значаја за болеснике у циљу смањења симптома и посебно успоравање прогресије бубрежне функције. Дијететски унос протеина смањује се на 0.6 г/кг суве телесне масе , а натријума на 4г дневно, све док постоји задовољавајућа дневна количина урина. Дијететски унос калијума, магнезијума и фосфора мора бити редукован , а дневни унос течности мора бити заснован на дневном губитку течности.

2. Терапија замене бубрежне функције је неопходна у лечењу терминалне бубрежне инсуфицијенције. Индикације укључују клиничке знаке уремије, изражену азотемију (клиренс креатинина ,ЈГФ, мање од 15 мл/ мин ), тврдокорну хиперкалијемију, некоректибилну ацидозу и интраваскулaрни вишак течности. Модалитети укључују хемодијализу, перитонелану дијализу и трансплантацију бубрега.

Компликације : Хематолошки поремећаји (изражена анемија и крварење), кардиоваскуларни поремећаји (артеријска хипертензија, перикардитис, кардиомиопатија, артимије, срчана инсуфицијенција), неуромишићни поремећаји (грчеви, конфузија, летаргија, емоционална лабилност, миопатија, периферна неуропатија, синдроми узроковани компресијом нерава ), гастроинтестинални поремећаји (улкуси, гастродуоденитиси, колитиси), ендокринолошки поремећаји (секундарни хиперпаратиреоидизам, хиперпролактинемија), поремећај имунитета , метаболички поремећаји (ренална остеодистрофија, остеитис фиброза и остеомалација, као и поремећен метаболизам лекова).

Текст уредила др Костић Алавања Јована, клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:

Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić