14. март – Светски дан бубрега

Бубрези су парни органи, који представљају централни део уринарног система. Смештени су у ретроперитонеалном простору на задњем зиду абдомена, и налазе се са обе стране кичменог стуба. Десни бубрег, потиснут јетром, постављен је мало ниже у односу на леви.

Бубрези имају читав дијапазон по живот значајних улога и утичу на рад свих осталих органа и организма у целини. Основна функција ових органа је формирање коначне мокраће, али поред тога они имају вишеструку улогу у одржавању хомеостазе у организму. То подразумева:

-регулацију равнотеже воде и електролита,

-регулацију осмоларности телесних течности и концентрације електролита,

-регулацију ацидо-базне равнотеже,

-излучивање отпадних продуката метаболизма

-регулацију артеријског притиска,

-секрецију различитих хормона,

Клиничка процена функције бубрега:

-Преглед мокраће -

1. Боја. Мокраћа је нормално жуте боје. Тамњење при стајању може се видети код неких болести (порфирија) или при употреби неких лекова (метил допа). Црвено-браон мокраћа може се видети код хематурије, хемоглобинурије и миоглобинурије као и код употребе неких лекова (фенотијазини). 2. Биохемијске анализе . Квалитативне биохемијске анализе мокраће раде се помоћу комерцијалних тест трака. Крв обично није присутна у нормалној мокраћи. Интактни еритроцити, хемоглобин и миоглобин дају позитивне резултате теста. Глукоза обично није присутна у нормалном урину више од 0,3 грама /24 часа. Кетонска тела су присутна у мокраћи здравих особа једино током гладовања. Протеини обично нису присутни у нормалном урину више од 150 мг/24 часа. Билирубин није присутан у нормалној мокраћи. Уколико је повишен у крви, хидросолубилни коњуговани билирубин се филтрује и може се наћи у мокраћи. ПХ мокраће се креће између максималне киселости пХ 5,0 до максималне базности пХ 7,5. 3. Концентрација и дилуција мокраће. Ове вредности се мере или специфичном тежином (нормално 1.000 - 1.025) или осмоларношћу. 4.Седимент мокраће од уобличених елемената припрема се центрифугирањем мокраће на 2.000 обртаја у току 10 минута. Седимент се испитује микроскопски.

-Тестови функције бубрега-

1. Јачина гломерулске филтрације (ЈГФ) је мера количине плазме која се ултрафилтрацијом издвоји из крви у одређеном периоду. Нормална ЈГФ је 115-125 мл/ мин. У многим болестима бубрега ЈГФ је мерило свеукупне функције бубрега. 2. Способност концентровања мокраће.3. Способност дилуције мокраће. 4. Способност закишељавања мокраће.

- Радиографија -

Нативни снимак бубрега, ехосонографија и компјутеризована томографија (ЦТ) су веома корисне неинвазивне процедуре за одређивање величине бубрега и откривање опструкције , конкремената или туморозних промена. Нове технике као што су Доплер ехосонографија могу бити веома корисне у процени брзине и јачине протока у крвним судовима као и протока мокраће. Магнетна резонантна ангиографија (МРА) је још једна нова метода која, такође омогућава неинвазивну процену функција артеријских крвних судова. Интравенска урографија и артериографија могу такође допринети процени морфологије бубрега.

-Биопсија бубрега -

Индикације укључују акутну бубрежну инсуфицијенцију нејасне етиологије или неуобичајеног узрока, одложен опоравак од акутне бубрежне инсуфицијенције , лоша функција или попуштање у раду реналног алографта. Такође биопсија бубрега може бити индикована у случају постојања нефротског синдрома , акутног гломерулонефритиса и у процени прогресије лупусног нефритиса. Контраиндикације икључују дијастолни крвни притисак преко 100 ммХг , инфекцију на месту где се планира биопсија , као и поремећај коагулације крви.

Текст уредила др Костић Алавања Јована, клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:

Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić