Бронхиолитис код деце

Бронхиолитис представља обољење бронхиола које настаје као последица инфламаторне опструкције малих дисајних путева, и најчешћа је тешка респираторна инфекција код одојчета.

Узрочник болести је респираторни синцицијелни вирус (РСВ) у 75-80 % случајева. 90% оболеле деце је у узрасту од месец дана до девет месеци. Међу другим узрочницима, спомињу се метапнеумовирус, вирус параинфлуенце тип 3 и аденовируси. Микоплазма пнеумоније се спомиње као могући етиолошки узрочник. Болест се јавља најчешће зими и у рано пролеће, а око 2-3% деце лечи се болнички. Морталитет је испод 1%.

Што се клиничке слике тиче, обољењу обично претходи ринореја (цурење носа). Након 2-3 дана јавља се сув кашаљ и убрзано дисање. Визинг (звиждање у плућима) се јавља често, али не увек. Отежано узимање хране удружено са диспнеом (отежаним дисањем) је често разлог за пријем у болницу. Температура је висока код највећег броја деце, али у благим формама не мора бити повишена или је благо повишена. Кашаљ и визинг морају трајати 7-14 дана , мада се ови симптоми код неке деце могу задржати и 4 недеље.

Карактеристичан налаз при физикалном прегледу је: оштар, сув кашаљ, хиперинфлација грудног коша, супкостално и интеркостално увлачење, лепршање ноздрва, тахипнеа (60-80/мин), тахикардија, хепатоспленомегалија (због хиперинфлације), периферна цијаноза или бледило. Аускултаторно над плућима може се чути високотонски визинг, ослабљено дисање и касноинспиријумски пукоти. Већина деце се опорави од акутне инфекције у оквиру две недеље. У благим формама болести, симптоми се повлаче за 2-3 дана.

У постављању дијагнозе, од значаја су епидемиолошки подаци, анамнеза, узраст детета, клиничка слика и одређени дијагностички тестови попут анализе гасова артеријализоване капиларне крв, РТГ снимак плућа, имунофлуоресцентни тестови за доказивање пораста титра ИгМ и ИгГ антитела на РСВ вирус.

У лечењу бронхиолитиса код деце користи се супоративна терапија. Овлажен кисеоник даје се преко назалних канила или маске, а концентрација се одређује према вредностима сатурације кисеоника. Због повишене температуре, тахипнее и смањеног уноса течности и хране, губи се доста течности па је неопходно обезбедити парентералну рехидратацију. Потребно је праћење пацијента да се спречи развој апноичне кризе. Антибиотици и стероиди нису од помоћи у лечењу бронхиолитиса.

Бронходилататори (салбутамол и ипратропијум бромид) се често дају у терапији акутног бронхиолитиса. Многи центри започињу лечење акутног бронхиолитиса бронходилататорима и обустављају га ако се покаже да је неефикасно. Овај приступ је рационалан, јер је код неке деце прва епизода бронхоопструкције повезана са почетком астме код које су бронходилататори делотворни.
Kортикостероиди представљају врло делотворне антиинфламторне лекове, али према резултатима клиничких студија изгледа да нема оправдања за рутинску примену ни инхалационих ни кортикостероида за системску парентералну или оралну примену у терапији акутног бронхиолитиса.

Рибавирин – виразол (антивирусни лек) користи се само у прва 72 сата болести, и то код младе деце са тешком клиничком сликом и из ризичне групе. Механичка вентилација потребна је само у око 2% деце примљене у болницу.

Превенција РСВ вирусних инфекција подразумева често прање руку, употребу рукавица у време епидемија, избегавање контакта са оболелим особама, избегавање места са великим бројем људи. У болницама ове пацијенте треба изоловати а код деце из ризичних група треба спровести пасивну имунизацију. У ризичне групе спадају деца са хроничним кардиоваскуларним болестима, деца која су превремено рођена, са бронхопулмоналном дисплазијом или хроничном плућном болести одојчета као и имунокомпромитовани пацијенти.
Пасивна имунизација врши се давањем РСВ интравенских имуноглобулина – РеспиГам, који је регистрован за примену код деце млађе од 2 године, а која спадају у ризичну групу. Такође, пасивна имунизација се може вршити моноклоналним антителом – Паливизумаб ( Синагис), који је од 2011. године регистрован за превенцију у нашој земљи.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар на Oдељењу за пријем и збрињавање ургентних стања у Опште болнице Панчево.

Извори:
• „Педијатрија“ уредница проф. др Јадранка Јовановић Привродски
• www.mojpedijatar.rs
• www.pedijatar.co.rs
• www.simptomi.rs