1 2 3 4 5

Вести



БРОНХИЈАЛНА АСТМА

Бронхијална астма је хронични инфламаторни процес у дисајним путевима, карактерише се варијабилном бронхоопструкцијом и хроничном инфламацијом дисајних путева.

Древни кинески спис „Класична књига интерне медицине“ Жутог Цара( 2697-2598 год. п.н.е.) први је писани документ о астми. На реч „астма“ први пут се наилази у Хомеровој Илијади, у опису ратника који умире са „астмом и перспирацијом“ након напорне битке.

Астма је обољење са хроничном инфламацијом дисајних питева у којој су значајне многе ћелије и то: мастоцити, еозинофилни леукоцити и Т лимфоцити. Ова инфламација изазива код осетљивих особа поновљене епизоде шиштања, гушења, тескобе у грудима и кашља, посебно ноћу или рано ујутру. Астма се, на основу етиолошког фактора, дели на алергијску и неалергијску. Алергијска астма карактерише се реверзибилном опструкцијом дисајних путева и бронхијалном хиперреактивношћу а настаје услед имунских механизама. Узрок неалергијске астме није довољно познат али је запажено да погоршања болести настају услед респираторне инфекције. Постоје још и аспиринска астма, која је узрокована применом ацетилсалицилне киселине и нестероидних антиинфламаторних лекова. Астма на напор, изазвана је физичким напором приликом кога се убрзава вентилација па се удахнути ваздух не овлажи и не загреје довољно. Интермитентна астма се одликује повременом појавом епизода дисајних тегоба и смањеног вршног протока. Перзистентна астма се карактерише еликом дневном варијабилношћу и честим скоро свакодневним симптомима. Астма представља глобални здравстевени проблем јер последњих деценија расте број оболелих широм света. У Србији астму има 6,8% одраслих становника. Разлози за пораст њене преваленције нису довољно разјашњени али укључују промене аероалергене спољашње али и унутрашње средине, пораст алергијске сензибилизације и синергистичко деловање пасивног пушења у детињству и аерозагађења, узроковано урбанизацијом. Астма је обољење дисајних путева за чији је настанак одговорна инетракција бројних фактора, како фактора домаћина тако и фактора средине. Од најзначајнијих фактора домаћина су: генска структура (за атопију, за хиперреактивност дисајних путева), гојазност, пол. Најзначајнији фактори околине који утичу да код особе са предиспозицијом дође до испољавања астме су: алергени затвореног типа (кућна прашина, алергени животиња, бубашвабе, гљиве, плесни, квасци), алергени отвореног типа (полени, гљиве, плесни, квасци), професионални фактори, пушење цигарета 8активно или пасивно), аерозагађеност, респиратрне и паразитне инфекције, социо-економски статус, начин исхране, лекови, радно место.У клиничкој слици за астму је карактеристична варијабилност симптома који пролазе спонтано или под утицајем лекова. Болесник се жали на епизоде гушења, шиштања, или свирања у грудима, диспнеје а ређе на кашаљ. Симптоме може изазвати или погоршати: стрес, физичка активност, хладан ваздух, аерозагађење ( дувански дим, издувни гасови мотора, дим са отвореног огњишта) или алегени на које постоји сензибилизација (нпр. гриње, длаке кућних љубимаца, бубашвабе).

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и допунских дијагностичких метода којима се процењује функција плућа и инфламација у дисајним путевима. Допунске дијагностичке методе којима се испитује плућна функција су:

- спирометрија, то је метода којом се најчешће започиње испитивање болеснка са астмом. Ова болест најчешће изазива опструктивни поремећај вентилације плућа. Анализа кривуње проток-волумен у току форсираног инспиријума и експиријума мало доприноси самој дијагностици астме али олакшава њено разликовање од ванплућнох опструкција и емфизема,

- бронходилатацијски тест, се спроводи са циљем испитивања реверзибилности опструктивних поремећаја вентилације плућа. Овај тест може да буде веома значајан у потврди дијагнозе астме, нарочито када су резултати поновљених тестова плућне функције нормални. Степен бронхијалне реактивности добро колерила са тежином клиничке слике као и резултатима бронхолдилатацијског теста.

- пикфлуометар, је уређај који се користи са дијагностиковање и праћење тока астме.

Алерголошки тестови се користе за испитивање алергијског статуса а индиковани су „прицк“ кожни тестови. Позитиван резултат теста, уз анамнестички податак о појави симптома астме при експозицији алергену, указују на алергијску астму.

Лечење астме се врши према препорукама које је дала група експерата Глобалне иницијативе за астму. Циљ лечења је постизање и одржавање добре контроле болести. Веома је важан боравак у средини без аерозагађења, са што мање алергена и без великих колебања температуре и влажности ваздуха, избегавање стресних ситуација, умерена исхрана и свакодневна физичка активност. Инхалациони пут примене лека омогућава његово брже деловање уз најмање нежељених системских дејства. Бронходилататори ( краткоделујући бета2 агонисти и антихолинергици) користе се за брзо отклањање симптома астме јер шире дисајне путеве и то углавном релаксирањем глатких мишићних бронхија. Превентивну терапију чине антиинфламаторна средства (инхалациони кортикостероиди, модификтори леукотриена, кромони, спороослобађајући теофилин, дугоделујући инхалациони бета 2 агонисти, анти-ИгЕ антитела и системски кортикостероиди).

Текст припремила др Снежана Милосављевић

Литература:

1.Интерна медицина , Божидар Врховац и сурадници

2.Интерна медицина, Универзитет у Београду, Медицински факултет у Београду, Катедра интерне медицине.