1 2 3 4 5

Вести



Карцином бронха и плућа

Карцином бронха и плућа је назив који се користи за малигне епителне туморе (бронхи, бронхиоле, алвеоле). То је најчешћа врста малигнитета код мушкараца, а на трећем месту код жена.

У последње време се бележи пораст оболелих и код жена због све веће навике пушења. Однас оболелих мушкараца и жена је 6:1. Обично се јавља у доби после 40. године живота, асве чешће и раније. У Србији од овог типа рака, према најновијим подацима ИЗЈЗ „Др Милан Јовановић-Батут”, сваке године оболи 6.000 људи, а умре око 4.600 људи. Према подацима СЗО из 2012. године, карцином бронха је дијагностикован код 1,8 милиона људи у свету, а умрло их је 1,6 милиона. Бројке веома варирају од земље до земље, све у зависности од раширености навике пушења. Србија је у врху земаља са бројем оболелих од рака плућа, што је управо у вези са пушењем. Војводина, са популацијом од око два милиона становника, месечно региструје 150 новооткривених болесника са карциномом бронха. Рано откивање није успешно јер је карцином плућа дуго асимптоматски.Тачан узрок и механизам настанка није познат. Сматра се да настаје интеракцијом генетских и спољашњих фактора. Пушење је најважнији факотор ризика. 85% оболелих су пушачи или бивши пушачи. Ризик за обољевање остаје повишен и до 15 година од престанка пушења. Стална изложеност загађеном ваздуху- последица повећаног броја аутомобила на путевима, термоелектране, индустрија. Хроничне болести плућа као што су ХОБП, туберкулоза, фиброза плућа, такође предстаљају фактор ризика. Сматра се да карцином може настати из ожиљка након прележаних плућних болести. Исхрана богата засићеним масним киселинама, а сиромашна воћем и поврћем, такође ниоси ризик јер веће и поврће носе антиоксидансе који делују протективно.

Карцином бронха се дели у две хистолошке групе: микроцелуларни и немикроцелуларни карцином. Микроцелуларни карцином бронха, који се јавља у око 15 одсто од укупног броја тумора плућа, сматра се системском болешћу која, у моменту постављања дијагнозе, већ има удаљене метастазе.Немикроцелуларни карцином бронха јавља се у око 85 одсто од укупног броја тумора плућа, у првом и у другом стадијуму. Три хистолошка типа из групе немикроцелуларних карцинома бронха - аденокрацином, сквамозни и макроцелуларни.

Тумор је дуго асимптоматски, а разликујемо неколико група симптома:

1.Неспецифични симптоми – умор, губитак апетита, губитак тежине, повишена телесна температура. Јавља се у касној фази болести.

2.Специфични симптоми- кашаљ, искашљавање крви, учестале упале плућа и бол. Кашаљ се јавља у 80% оболелих, напоран је и дуго траје. Изабрани лекар треба да посумња на карцином плућа када кашаљ траје дуже од месец дана.

3.Метастатски симптоми- увећање јетре, болови у костима, главобоља.

4. Паранеопластични синдром- овим термином дефинишу се симптоми и знаци карцинома бронха који настају због продукције и секреције различитих фактора од стране тумора.

Како поставити дијагнозу?

1.Анамнеза- даје податак о пушењу, изложености хемиским отровима на радном месту и околини у којој живи.

2. Физикални преглед- може бити уредног налаза или налаз који иде у прилог инфекцијама. Могуће је палпирати увећљне лимфне чворове. Оболели су често кахектични.

3.Лабораторијски налази- хематолошки и биохемијски резултати крви.

4.Тумор маркери

5.Спутум- узети за цитолошку и микробиолошку анализу.

6. Радиолошка дијагностика- РТГ срца и плућа је први избор, али неспецифична метода. ЦТ плућа је специфична метода и даје добре инфорамције о проширености туморске масе.

7. Бронхоскопија омогућава визуализацију промена, али и узимање узорка за цитолошку и хистолошку анализу.

8. Откривање метастаза- Проширена дијагностика неопходна је кад постоји сумња да карцином бронха метастазира. Метастазе су врло честе у абдоминалним органима, јетри и надбубрегу, те се рутински ради ултразвучни преглед горњег абдомена; уколико пацијент има неуролошке испаде, дијагностика се проширује на ЦТ и магнетну резонанцу главе.

9.Магнетна резонанца (МР) се не користи у дијагностиковању плућних болести зато што најбоље приказује компактна ткива - док је плућно ткиво (паренхим) ваздушасто, растресито - али МР може да помогне у случајевима кад треба утврдити промене на крвним судовима плућа, коштаним структурама или лимфним чворовима.

Основне методе лечења:

1.Хирушки – отклањање дела или целог плућног крила, са ресекцијом захваћених лимфних чворова.

2.Радиотерапија- углавном постоперативно. Зрачењем се смањује туморска маса.

3.Хемиотерапија- спроводи се у циклусима. Овим начином се утиче и на удаљене метастазе.

4.Биолоша терапија

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Литература:

1.Проф. Др М. Стајић, Репетиторијум из интерне медицине

2.Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године