1 2 3 4 5

Вести



Бронхијална астма (Asthma bronchiale)

Бронхијална астма је хронична болест малих дисајних путева. Први пут ју је описао Хипократ у двадесетом веку пре нове ере. Порекло речи, астма, потиче од грчке речи и значи гушење.

Болест настаје као последица хиперреактивности и преосетљивости бронхијалних путева на различите алергијске и неалергијске дражи. Болест се испољава нападима гушења, свирањем у грудима, такозваним визингом, уз кашаљ са оскудним искашљавањем слузаво-жилавог испљувка. Напади кашља и гушења могу спонтано проћи или након апликације лекова. Напади гушења могу бити променљиве тежине и учесталости, тј. од благих и ретких до врло честих и учесталих, који се некада завршавају статус астматикусом, тј. непрекидним и дуготрајним нападом гушења које траје преко 24 часа. Болест се јавља у свим животним добима.

Етиологија и патогенеза

Етиопатогенеза бронхијалне астме врло је комплексна. Претпоставља се да су узроци који доводе до обољења многобројни. Неки од њих,као што су наследни фактори, алергени, занимање, аерозагађење, запослења, као и емоције-психа. Заједницка значајна црта поменутих фактора испољава се у реакцији бронхијалних путева, коју карактерише спазам бронхија, тј. грч/сужење, оток бронхијалних путева и повећано стварање жилаве и лепљиве слузи у бронхијама. Сва три поменута фактора изазивају отежани проток ваздуха кроз дисајне путеве, нарочито у експиријуму (издисају). Самим тим настаје хиперинфлација, тј. надувеност плућа. Долази до поремећаја размене гасова у артеријској крви, смањене концентрације кисеоника и повећане концентрације угљен-диоксида.

Од стечених узрочника на првом месту су честе инфекције, аерозагађења и дужи контакт са обиљем алергена из спољне средине.

У зависности од чинилаца који изазивају преосетљивост дисајних путева и астматичних узрочника,бронхијална астма може бити: алергијска, неалергијска и мешовита.

Алергијска бронхијална астма

Најчешће је изазвана алергенима спољне средине тј. агзоалергенима. Неки аутори овај облик астме називају још и егзогеном астмом. Најчешћи егзоалергени су: кућна прашина, постељна прашина, перје, паразити жита, буђ, полен траве, полен стабла, дуван и мноштво других материја из спољне средине. Прве алергијске реакције дешавају се у носу, доводећи до алергијске кијавице. Потом долази до промена у доњим дисајним путевима, које у почетку доводе само до спастичног бронхитиса, а касније показује слику праве алергијске бронхијалне астме. Овакви случајеви углавном се срећу у почетној фази болести.

Неалергијска бронхијална астма

Изазвана инфекцијама доњих дисајних путева (вирусима, бактеријама, паразитима, гљивицама). Називају је ендогена, инфективна или неалергијска астма. Поред инфекције дисајних путева,чести узроци ових облика астме јесу удисање јаких мириса, парфема, козметичких средстава, дуванског дима, издувних гасова и других физичких и хемијских материја које не делују као алергени. Долази до спазма, едема и повећане секреције дисајних путева. Клиничке карактеристике испољавају се као кашаљ, гушење и визинг у грудима.

Мешовита бронхијална астма (Asthma mixta)

Настаје као последица заједничког деловања већ описаних алергијских и неалергијских чинилаца.

Клиничка слика:

Бронхијална астма испољава се нападима гушења, који се најчешће јављају током ноћи. Обично почиње осећајем тескобе у грудима, потом гушењем које постаје све јаче и доводи болесника у принудни седећи положај у постељи. При тежем нападу болесник може бити блед у лицу, ознојен и јако уплашен. После краћег или дужег времена развија се кашаљ, у почетку сув, а касније са оскудним искашљавање слузаво-лепљивог и стакластог испљувка. Код инфективне астме болест обично почиње кашљањем, који се све више и више продубљује, са обилнијим искашљавањем и гушењем. У зависности од узрочника, напад гушења може спонтано престати или се продубити и трајати све док се не интервенише лековима. Понекад астматични напад може трајати дуже од 24 сата а то се дешава када је болесник веома резистентан на класичну терапију. Овакви напади називају се астматичним статусом.

Статус астматикус

Представља најтежи облик астматичног напада. Болесници су изразито диспноични (имају осећај недостатка ваздуха), уплашени, орошени знојем, бледо-цијанотичног изгледа лица,тешко су покретни и у постељи се обично налазе у принудном седећем положају. Дисање је веома чујно и шиштаво. Пацијенти са нападом обично се лече у интензивним, најбоље респиратоним јединицама.

Дијагноза

За постављање дијагнозе од битног значаја је добро узета анамнеза. Анамнеза и клиничка слика са клиничким прегледом лекара у већини случајева довољни су за постављање дијагнозе. Поред тога користе се и кожне пробе на класичне инхалационе алергене, лабораторијски имунолошки тестови и тестови плућне функције спирометријским методама. Сви ови тестови раде се када болесник није у астматичном нападу. За алергијску бронхијалну астму у дијагностици битно је утврдити алерген на који је болесник осетљив и који је одговоран за болест.

Лечење

Лечење оболелих од бронхијалне астме зависи од тежине болести. Лечење астматичног напада спроводи се у јединицама интензивне неге. Болеснику треба обезбедити кисеоничну терапију. Неопходно је 24 часа опсервирати пацијента све до престанка напада. Болесника треба рехидрирати инфузијама течности, најбоље је 5%-на глукоза од 500 мл на 8 часова, која уједно помаже да се густ и жилав секрет у дисајним путевима размекша и после тога лакше искашље. У систем инфузије глукозе треба давати и бронходилататоре, лекове који шире бронхије, попут аминофилина. Ако је напад изразито тежак, болеснику се дају кортикостероиди. Адреналин је лек избора у нападу бронхијалне астме код деце. Дају се још и секретолитици.. Строго је забрањено давање средстава која смирују нервни систем и која делују на сушење секрета у плућима болесника који се налази у нападу астме.

Имунолошка терапија примењује се код чистих алергијских обољења дисајних путева.

Физикална терапија има за циљ јачање отпорности дисајних путева. Неопходне су честе промене средине, боравак на мору, планинама и срединама у којима нема великих аерозагађења.

Аутор текста: Марко Бежановић, медицински техничар

Извори:

1.Интерне болести са негом, Јован Тодоровић и сарадници

2.Водич кроз интерну медицину, мр сци др Мирјана Костић-Милосављевић

3.http://stetoskop.info/Bronhijalna-astma-588-c23-sickness.htm

4.http://dijetamesecevemene.com/zdravlje/bronhijalna-astma-simptomi-lecenje/