Шта је брадикардија (успорен рад срца)?

Срце има нормалну фреквенцију између 60 и 100 откуцаја у минути. У физиолошким условима, нпр. у напору, срце може повећати своју фреквенцију, или у сну, смањити. Ако је број откуцаја мањи од 60 у минути, говори се о брадикардији.

Најчешћи узрок брадикардије је поремећај функције синусног чвора (структура задужена за нормални ритам срца), па се такво стање назива болест синусног чвора. Ова болест се углавном јавља код старије популације. Код таквих особа, број откуцаја срца у напору се не повећава, тако да напор слабо толеришу, умарају се врло брзо и потребно је начинити ергометрију (тест оптерећења), а терапија је углавном уградња Pacemaker-a.

Брадикардија се може јавити код неких болести, или стања, као нпр. хипотиреоза, или смањен рад штитасте жлезде, срчане болести (коронарна болест, упала срчаног мишића, инфаркт срца, дегенерација спроводног система срца), реуматске болести (полимиозитис, склеродермија, реуматоидни артритис), инфилтративне болести срца (амилоидоза, саркоидоза), код употребе одређених лекова (блокатори калцијумских канала), код поремећаја нивоа електролита (калијум, натријум, калцијум, магнезијум)...

У неким случајевима, брадикардија је нормална појава (код спортиста, број откуцаја може бити и мањи 50 у минути, јер је срце утренирано и у једном циклусу «испумпа» довољно крви за виталне органе).
Ако брадикардија не узрокује тегобе, није неопходна терапија и нема потребе за даљњом обрадом. Међутим, уколико успорен рад срца проузрокује симптоме, неопходна је адекватна терапија. Већина људи нема никаквих тегоба, нарочито ако је број откуцаја између 50 и 60 у минути. У случају да је број откуцаја нижи од 50 у минути, могу се јавити тегобе због смањеног протока крви кроз виталне органе.

Неки од симптома успореног рада срца су
- несвестице
- умор
- исцрпљеност
- притисак у грудном кошу (стенокардија)
- поремећај сна
- конфузија
- умор

Дијагноза брадикардије се поставља на основу клиничког прегледа.
Најчешће се на основу симптома посумња на ово стање, па се обичним мерењем пулса, установи успорен рад срца.
ЕКГ (електрокардиограм) снимак срчане активности дефинитивно потврђује дијагнозу, али је некада потребно начинити 24-часовни холтер ЕКГ-а, јер се брадикардија може јавити само у одређено доба дана, или ноћи.

Од лабораторијских анализа потребно је начинити комплетну крвну слику са леукоцитном формлом, комплетну биохемију и ниво електролита.
Ултразвучни преглед срца (ехокардиографија) и ергометрија (тест оптерећења на бицикли, или на покретној траци) раде се само када лекар индикује, као и коронарна ангиографија (снимање крвних судова срца убризгавањем контраста).

У случају да симптоми нису присутни, терапија није потребна и довољно је само пратити стање.

Многи лекови могу изазвати успорени рад срца што је и циљ терапије, нарочито код коронарне болести (бета блокатори, антиаритмици, блокатори калцијумских канала), па је пожељно ревидирање ове терапије у случају да постоји брадикардија.

У случају да низак број откуцаја узрокује тегобе, требало би прво лечити болест која узрокује брадикардију, али код неких случајева, долази у обзир и уградња пацемакера, као дефинитивно решење.

Извор: simptomi.rs