БЕНИГНИ ПАРОКСИЗМАЛНИ ПОЗИЦИОНИ ВЕРТИГО

Дефиниција: бенигни пароксизмални позициони вертиго (вертиго пароџисмалис бенигна) је поремећај (не оштећење) чула за равнотежу који се карактерише краткотрајним (пароксизмалним) вртоглавицама које настају након промене положаја главе (позициони) у односу на смер земљине теже. Није знак никаквог озбиљног обољења (бенигни).

Етиологија: етиологија овог поремећаја је углавном позната. Настаје тако што са макуле утрикулуса отпадну у извесној мери отоконије и упадну у један од полукружних канала,најчешће задњи. Пошто је специфична тежина отокониа већа од ендолимфе у којој се налазе, отоконие увек теже да заузму најнижи положај у каналу. Због вискозности покренуће се и ендолимфа што ће савити купулу и послати лажну информацију о постојању ротаторног кретања главе, које, у ствари, не постоји. Ово ће изазвати нистагмус и вртоглавицу.

Клиничка слика: се карактерише описима кратких (око 15 секунди), снажних вртоглавица које непосредно следе промени положаја главе. Ово се најчешће дешава приликом легања у кревет или окретања у кревету или сагињању или забацивању главе. Веома је битно обратити пажњу на честу грешку коју идаље чине лекари, па и оториноларинголози. Раније је владало општеприхваћено мишљење да је поремећај у вратној кичми узрок ових, иначе честих, вртоглавица. Сматрало се да окретање главе у врату изазива вртоглавице, али се показало да вратни део кичме нема са тим никакве везе, већ је овде реч о промени положаја главе у односу на смер земљине теже.

Дијагноза: поставља се на основу анамнезе и позитивног теста у којем се пацијент из седећег положаја поставља у лежећи и при том се види нистагмус карактеристичан за овај поремећај праћен осећајем вртоглавице. Налази на аудиометрији су и калоричком тесту су уредни јер нема оштећења чула слуха ни чула равнотеже.

Терапија: је веома успешна И састоји се у враћању отпалих отокониа из захваћеног полукружног канала назад у утрикулус. Ово се постиже репозиционим маневром, што значи серијом узастопних положаја главе, таквих да се отоконие избаце из захваћеног полукружног канала и врате у утрикулус. МЕДИКАМЕНТОЗНА ТЕРАПИЈА НИЈЕ ПОТРЕБНА! Поремећај у свом природном току најчешће пролази спонтано, али може рецидивирати.

Текст на основу извора уредио др Лука Мађарац, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања.

Извор: Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом, Катедра за оториноларингологију са максилофацијалном хирургијом Медицинског факултета Универзитета у Београду.