БОРБА ПРОТИВ БОЛА

Ова година која је на измаку није у свету обележена само по COVID 19 инфекцији. Била је је то и година борбе против бола. ИАСП (International Assotiatioon for the Stady of pain) прогласио је 2020 годину глобалну годину за превенцију бола. План је био превенција бола на примарном секундарном и терцијрном нивоу. Циљ је приближити пацијетима проблем бола и превинирати или умањити развој хроничног бола.

Прошле недеље у свету је обележена Европска недеља борбе против бола од 10.10. до 16. 10. и светски дан против бола 17.10. У Србији се од 22-25. 10 одржава БИСОП(Belgrade International Symmposium on Pain). С тим у вези бих нагласила да у Општој болници Панчево од августа ове године ради абуланта за терапију бола.

Бол је сложено, вишеструко и непријатно сензорно и емоционално искуство, како је дефинисала Међународна асоцијација за проучавање бола. То је лично, субјективно искуство које укључује сензорне, емоционалне и понашајуће факторе повезане са стварним или потенцијалним повредама ткива. Бол може бити акутни и хронични. Акутни бол понекад има заштину фумкцију јер указује на појаву болести и оштећења. Сваки бол који траје дуже од 3 месеца је постаје хронични бол који се сматра болешћу за себе. На лечење хроничног бола се троши много новца, он доводи до инвалидитета, умањује квалитет живота и радну способност појединца, врло тешко и често недовољно ефикасно третира,тако да на жалост подпуно одсуство бола постаје немогућа мисија. Цела личност пацијента пати, физичка, психичка, социјална и бихејворијалана, долази до развоја депресије, анксиозности, редукције активности и социјалних контаката. У свету 1 од 5 људи пати од неке врсте хроничног бола( мускулоскелетни, неуропатски, функционални болни синдром, комплексни регионални болни синдром, хроничан бол после хирушких операција, канцерски бол). У сам процес настанка умешано је много фактора патолошки и дегенеративни процеси (оштећење ткива траумом, болешћу, дегенеративним процесима повезаним са болешћу или старошћу),физички, психички социјални и фактори заједнице(у понеким заједницама се болу умањује важност). Само преображавање бола из акутног у хронични праћено је променама на нервима, кичменој мождини и централном нервном систему,тако да бол постаје стање целог организма. Оно што отежава третирања бола је немогућност прецизног мерења и процене. Бол је субјективни осећај и може га исказати,описати и нумерички оценити само особа која трпи бол. Адекватна процена јачине, квалитета(убод, жарење паљење), периодичност јављања,провоцирајући фактори могу помоћи у што успешнијем третману. Информисаност пацијента је један од битних фактора у процесу лечења. Уколико на почетку не одредимо којико је бол јак, каквог је карктера, шта га погоршава а шта смањује, могућност успешног третмана је мала. Процес лечења је мултидисциплинаран и често изискује више специјалности, хирурга, неуролога, физијатра, психијатара и специјалисте медицине бола и наравно активно учешће самог пацијента и његове породице. Често је у лечењу неопходно кориговати факторе понашања, спровести дијететске режиме и повећати физичку активност. Лечење хроничног бола је дуготрајан процес, који не нестаје чаробним штапићем, чега пацијент и терапеут морају бити свесни, лекови и процедуре често дају ефекте тек после дуже примене. Све горе наведено тражи првенствено добру сарадњу између пацијента и лекара и тимски рад, хронични бол више од било које друге болести тражи 100% сарадњу. Амбуланти за терапију бола Опште болнице Панчево третирају се све врсте дијагностикованих акутних и хроничних болова.

Др Биљана Гавриловић

Специјалиста анестезиологије и медицине бола

Литература

Стеванобић П и аутори “Медицаина бола „ Универзитет у Београду Медицински факултет 2019; 1-4

(https:/www.Iasp-pain.org.