1 2 3 4 5

Вести



Новембар, месец борбе против болести зависности

Према Међународном и Националном календару јавног здравља новембар је посвећен борби против болести зависности, а намера је да се скрене пажња јавности о штетним ефектима психоактивних супстанци и мобилише друштво за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења. Према истраживању Уједињених нација из 1990. године у свету је око 180 милиона људи користило дрогу, а од тога око 4 милиона чинила су деца и млади старости од 13 до 15 година. Данас статистике су све неповољније, у свету више од 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света.

Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци, и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија.

Психоактивним супстанцама (скраћено ПАС) називамо све оне материје које мењају стање свести , опажање, мишљење, расположење, понашање. Због разноликости ових супстанци, све више се уместо ужег термина „ДРОГА“, користи термин психоактивна супстанца. Термин „ДРОГА“ обично користимо за илегалне (законом забрањене) психоактивне супстанце.
Једна од најважнијих ствари које треба разумети када су дроге у питању, јесте да оне показују различито дејство код особа које је конзумирају. За једну особу конзумирање дрога може бити животно опасно, за неку другу особу је „мање опасно“, али увек штетно!!!
Нарочито је опасан новонастали тренд конзумирања више дрога одједном, што неретко може довести до тровања опасних по живот човека.

Психоактивне супстанце могу да се поделе у 4 главне групе:
СТИМУЛАНСИ - ту убрајамо неке од најчешће коришћених психоактивних супстанци као што су кофеин и никотин, али и неке од најопаснијих илегалних дрога као што су амфетамин, кокаин и екстази. Ове дроге делују у две фазе:
1. Стимулација мозга, период повећане физичке и психичке активности
2. После ове фазе, долази до пада активности, када се особа осећа апатично, безвољно, депресивно, исцрпљено.
Ове дроге имају јак утицај на срце и крвне судове - подижу крвни притисак и убрзавају рад срца, те могу изазвати крвављење у мозгу и застој срца.
ДЕПРЕСОРИ - „умирујућа средства“, у зависности од дозе у различитом степену успоравају рад мозга изазивајући, при том, стање опуштености, поспаности, сна и на крају коме. Имају снажан утицај на центар за дисање, док блокада овог центра доводи до престанка дисања и смрти.
У депресоре спадају:
1. Алкохол и лекови за смирење и спавање (бенседин, ривотрил, ксалол, лексилијум)
2. Опијати (хероин, опијум, морфијум, кодеин)
3. Опиоиди - слични опијатима али су добијени хемијским путем (метадон, тродон, валорон)
ХАЛУЦИНОГЕНЕ ДРОГЕ - ове дроге мењају опажање и доживљај спољашњег света. Ова средства изазивају видне, слушне и халуцинације додира, које у неким ситуацијама могу потрајати сатима па и данима што је изузетно непријатно и застрашујуће. Халуцинације се у ретким случајевима могу понављати кроз цео живот.
Најчешће коришћена дрога из ове групе је ЛСД. Поред ове дроге у ову групу се могу сврстати магичне печурке, које садрже халуциноген псилоцибин и мескалин. Поред „чистих“ халуциногена у ову групу се могу сврстати и дроге које имају комбиновано халуциногено и седативно дејство - марихуана, или халуциногено и стимулативно дејство (екстази).
ДЕЛИРИЈАНТИ - многи индустријски производи и производи за кућну употребу(растварачи, лакови, бензин, бронза, спрејеви) који садрже психоактивне испарљиве материје(инхаланси). Ове супстанце изазивају поремећаје свести (делирантна стања) различитог трајања. Особа која се нађе у том стању је дезорјентисана у времену и простору, има халуцинације, погрешно препознаје лица и предмете око себе што често представља застрашујуце искуство.


Нажалост у својој вечитој тежњи да доживе задовољство, млади понекад посежу за дрогама. Животна истина лежи у томе да што више обезбедимо среће и задовољства без вештачких стимуланаса „хемијских штака“, утолико је наш живот испуњенији, садржајнији, богатији. Дроге се младима чине као „пречица“ којом се брзо, лако и без напора стиже до циља. Кад се једном уђе у замку дрога, убрзо се схвати да лажно задовољство све више и више исчезава, а остају само последице зависности које подразумевају присилу узимања дрога.

Злоупотреба дрога у адолесценцији обично пролази кроз више фаза, а све почиње радозналошћу која је праћена недовољном информисаношћу младе особе. У овој фази млада особа учи да користи дроге и открива да помоћу њих може мењати своје расположење. Користи их повремено, обично само викендом и искључиво у друштву које јој даје осећај сигурности. У следећој фази долази до редовне употребе дрога, при чему се развија лични однос према њима. Коришћење дрога се више не везује само за групу, већ за одређене ситуације, када млада особа жели да се „опусти“. Дрога се користи викендом, а понекад и радним данима. Убрзо се улази у период редовне употребе, односно зависности, при чему се губи контрола над својим животом. Мисли и активности су усмерене на набавку дроге, те уколико се до ње не дође јавља се раздражљивост, апатија, умор, депресивност тј.симптоми апстиненцијалне кризе. Да би се дошло до дроге креће се са крађама, лажима,сукобима са законом, напуштањем школе.

Уколико си адолесцент, велике су шансе да ћеш у неком тренутку свог живота бити изложен неком облику психоактивних супстанци. Буди одговоран према себи! Уколико располажеш информацијама о дрогама, њиховом дејству и ризицима које носи њихово коришћење, лакше ћеш се од свега заштитити и препознати ко их користи, и руковођен тиме бирати друштво. Пријатељи су драгоцени, али понекад притисак који пријатељи врше може да доведе до тога да урадиш нешто што иначе не би радио.
Одупри се! Ти то можеш! Уколико ти се догоди да ти неко упорно говори да треба да узимаш дрогу да би се уклопио у друштво-размисли добро. Било би корисно поразговарати са неким коме верујеш, родитељи, наставници, лекар у школском диспанзеру. Тако ћеш лакше донети одлуку на основу правих и потпуних информација, уважавајући савете особа од поверења. Психоактивне супстанце су све супстанце које мењају свест, однос према телу, опажање, расположење, мишљење и понашање. Уколико почнеш да користиш психоактивне супстанце било да се ради о дувану, алкохолу, таблетама или илегалн им дрогама, у ризику си да постанеш зависник. Због употребе дроге многи млади људи у свету а и код нас, морали су да напусте дом. Неки од њих су морали да напусте школу, посао, драге људе, а неки су завршили у болници или затвору. Много младих је умрло од последица коришћења дрога!!!
ЗНАЈ!!!
ИМА ПУНО ЛЕПИХ СТВАРИ У КОЈИМА СЕ МОЖЕШ ОПРОБАТИ, КАО ШТО СУ СПОРТ, МУЗИКА, ПИСАЊЕ, ЦРТАЊЕ И МНОГЕ ДРУГЕ МОГУЋНОСТИ... ОДЛУЧИ СЕ ЗА НЕКУ ОД ЊИХ!!!

Teкст на основу извора саставио Милан Кивић, медицински техничар.
Извори:
http://www.izjzkg.rs/centri/centar-za-promociju-zdravlja/195-novembar-mesec-borbe-protiv-bolesti-zavisnosti
http://brif.rs/drustvo/novembar-mesec-borbe-protiv-bolesti-zavisnosti
http://prevent.org.rs/novembar-mesec-borbe-protiv-bolesti-zavisnosti/