1 2 3 4 5

Вести



Мононуклеоза

Мононуклеоза позната је под називом болест пољупца. То је акутна инфективна болест узрокована Епштајн Баровим вирусом (ЕБВ). Лечење у принципу обувата снижавање високе телесне температуре и мировање. Изузетно у 10% случајева узрочник може бити цитомегаловирус. Може се јавити до 35. године живота, али адолесценати између 15. и 19. године су најчешће бивају погођени.

Преноси се пљувачком, при чему није пресудан моменат љубљења већ може и кашљањем, кијањем, преко чаше... Антивирусне терапије нема, а антибиотска се примењује уколико дође до секундарне инфекције, за коју су одговорне бактерије. Инфективна мононуклеоза спада у заразне болести које захватају жлезде. Први симптоми болести јављају се од четири до шест недеља после контакта с оболелом особом, с тим што период инкубације код деце често бива и краћи. Повишена температура и бол у грлу у највећем броју случајева повлаче се после неколико недеља, а умор и увећане лимфне жлезде могу да трају и знатно дуже. Оболела особа осећа умор, слабост, има губитак апетита, главобољу, упаљено грло, отекле крајнике, грозницу, натекле лимфне чворове у пределу врата, пазуха и препона. Има и мекану и натечену слезину, ноћно знојење, а понекад се испољава и осип по кожи. Мононуклеоза се најсигурније дијагностикује тестом крви у другој недељи болести. На њено присуство указује повећани број белих крвних зрнаца, односно њихов измењен облик.

Само у ретким ситуацијама, мононуклеоза даје компликације у виду анемија, упале срчане марамице или срчаног мишића, натеклих крајника који могу да отежају дисање, као и да се одрази на централни нервни систем. Мононуклеоза није заразна као што је грип. Међутим, једном унет вирус остаје у организму до краја живота. Да је ту, пацијенти препознају по томе што, с времена на време, осећају знаке умора и слабости.

У болничким условима се збрињавају само теже форме болести, док се остали лече код куће. Лечење обично траје до месец дана, мада до потпуног опоравка долази тек после неколико месеци. Терапије против мононуклеозе нема, лечење је симптоматско, уз обавезно мировање. На пример, код повишене температуре антипиретици, а кад се јави ангина, примењују се и антибиотици на начин и у дози коју одреди инфектолог. С обзиром на то да се код ове болести не смеју применити све врсте антибиотика, њихово самоиницијативно узимање се не препоручује. Уколико се код оболелог региструје оштећење јетре, понекад у форми хепатитиса, могу се применити хепатопротективи.
Код тешких форми болести, када је отежано дисање и узимање хране, долази у обзир примена кортикостероида и инфузија, као и антивирусни лекови.
У првом периоду кључно је мировање пацијента према савету лекара, а потом дозиран физички напор. ЕБВ вирус опстаје у организму човека доживотно.

За спречавање ширења мононуклеозе препоручује се избегавње контакта са пљувачком особа које су недавно преболеле мононуклеозу и одржавати висок степен хигијене, нарочито дечјих играчака и предмета које деца стављају у уста. Као добар пример могу да послуже игре, односно играчке, које се играју разменом, као што су сличице, и слично.

Текст на основу извора саставио Милан Кивић медицински техничар, ОБ Панчево.
Извори:
https://zena.blic.rs/zdravlje/tecnost-i-mirovanje-lece-mononukleozu/q6515tw https://www.belmedic.rs/bolest/infektivna-mononukleoza
https://zena.blic.rs/zdravlje/ovo-je-vreme-bolesti-poljupca-pitali-smo-infektologa-kako-da-prepoznate-podmukle/7dkxc7x
http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:382139-Mononukleoza---bolest-poljupca