Болести ХИПОФИЗЕ

Хипофиза или питуитарна жлезда састоји се од предњег и стражњег режња, чија је активност под утицајем хипоталамуса. Предњим режњем хипофизе управљају неурохормони синтетизирани у хипоталамусу, а предњи режањ хипофизе - аденохипофиза регулише излучивање хормона из периферних ендокриних органа; штитњаче, надбубрежне жлезде, полних жлезда, те раст и лактацију. Задњи режањ хипофизе - неурохипофиза састоји се од делова нервних ћелија које су пореклом из хипоталамуса и на тај начин регулише метаболизам воде, лучење млека и контракције матернице.

Пацијенти с болешћу хипоталамуса и хипофизе имају комбинацију симптома која укључује: симптоме интракранијалне творевине (главобоља, испади видног поља), те претераног или недовољног лучења једног или више хормона хипофизе. Симптоми хипо- и хиперсекреције хормона хипофизе најчешће се јављају код болесника с неоплазмом (тумором) хипоталамуса и хипофизе, но исти могу бити изазвани и другим узроцима. На патолошку творевину у подручју хипоталамуса и хипофизе треба посумњати када се на РТГ снимци (рендген) нађе повећана села турцица (турско седло - део у мозгу који одговара смештају хипофизе) или када су присутни неуролошки симптоми.

БОЛЕСТИ ПРЕДЊЕГ РЕЖЊА ХИПОФИЗЕ

1. ХИПОФУНКЦИЈА
Смањено лучење хормона хипофизе може бити генерализовано, па се говори о хипопитуитаризму или може бити узроковано мањком једног или више хормона хипофизе. Генерализиовани хипопитуитаризам је синдром ендокриног мањка због деломичног или потпуног губитка функције предњег режња хипофизе. Узроци могу бити различити, од развоја тумора хипофизе, преко упалних и аутоимуних процеса до идиопатског (непознатог узрока) мањка хормона хипофизе. Симптоми и знакови хипопитуитаризма одговарају основној болести као и симптомима и знаковима који иду уз недостатак одређеног хормона хипофизе.
Почетак болести може бити нагао и драматичан, но обично иде поступно па се болест не препознаје одмах. Обично се наводи да прво долази до смањивања гонадотропних хормона (полни хормони), затим настаје поремећај и губитак хормона раста (ХР), а накрају се смањују тиреотропин (ТСХ) и адренокортикотропни хормон (АЦТХ). Генерализирани недостатак хормона хипофизе мора се доказати пре него се болесник почне доживотно лечити хормонским терапијама. Потребно је пронаћи симптоме недостатка хормона или морфолошке промене (промене у структури) хипофизе.
Код одраслих мањак ХР обично не узрокује симптоме који би били клинички препознатљиви. Мањак ТСХ резултира развојем хипотиреозе, ослабљеном функцијом штитне жлезде, а мањак АЦТХ узрокује хипофункцију надбубрежне жлезде, што се огледа умором, сниженим крвним притиском, инфекцијама и неподношењем стреса .Изоловани мањак хормона хипофизе обично се открије у детињству или у младости због застоја у расту или кашњења у полном сазревању.

ДИЈАГНОЗА
За дијагностиковање аденома методе избора су КТ (компјутеризована томографија) и МР (магнетнаа резонанца). Оцена функције штитне жлезде одређује се радиоимунолошком методом, а све разине хормона требају бити снижене; тироксин (Т4), тријодтиронин (Т4), и ТСХ. Уколико је повишен ТСХ, примарни је поремећај у штитној жлезди. Тест инсулинске толеранције користи се за одређивање резерве АЦТХ.

ЛЕЧЕЊЕ
У сваком случају потребна је надокнада хормона који се недовољно излучују због ослабљене функције циљних жлезда, жлезда под контролом хипофизе. Ако се хипопитуитаризам појавио због тумора, специфично лечење је усмерено према уклањању тумора, хируршким захватом или сузбијањем лековима,те такође надокнади хормона циљаних жлезда које су у хипофункцији.

2. ХИПЕРФУНКЦИЈА
Прекомерно излучивање хормона хипофизе назива се хиперпитуитаризам, а најчешћи хормони који се притом прекомерно луче су хормон раста (ХР), пролактин и АЦТХ. Повећано лучење ХРа резултира појавом гигантизам и акромегалије, а најчешће је узроковано постојањем аденома (жлезданог тумора) одговарајућих ћелија хипофизе.
Вишак ХРа може се јавити у било које доба, но најчешће се јавља између 30. и 50. године живота. Уколико се прекомерно излучивање јави у детињству пре потпуног затварања епифиза (делова костију важних за раст) настаје питуитарни гигантизам, прекомерни раст. Уколико се повећани ХР појави након затварања епифиза, настају грубе црте лица, те задебљања шака и стопала, што су први знаци болести а назива се акромегалија. Јављају се и други симптоми као што су длакавост, грубља и тамнија кожа, прекомерно знојење, те претерани раст доње вилице (мандибуле)- прогнатизам.

ДИЈАГНОЗА
Поставља се утврђивањем прекомерних количина ХРа у серуму, те рендгенограмом шака који показује задебљања. У лечењу се препоручује одстрањивање тумора операцијом или зрачењем, а уколико то није могуће или није делотворно, препоручује се терапија лековима. Најчешћи узрок повећаног нивоа пролактина, што резултира галакторејом (лучење млека у мушкарца или жене која не доји), је пролактином, тумор хипофизе који излучује прекомерне количине пролактина. Уз повећану ниво пролактина, смањени су некад гонадотропини и естрадиол.

ЛЕЧЕЊЕ
Зависи од величине пролактинома и симптомима, па се може користити бромокриптин или провести хируршки захват или зрачење у болесника с прогресијом тумора. Потребно је пацијента у сваком случају држати под наџором.

БОЛЕСТИ ЗАДЊЕГ РЕЖЊА ХИПОФИЗЕ
Задњи режањ хипофизе одговоран је за излучивање антидиуретског хормона или вазопресина (АДХ). Болешћу задњег режња хипофизе смањује се ниво вазопресина због чега се излучују прекомерне количине врло разређеног урина (полиурија), истовремено је присутна прекомерна жеђ (полидипсија). Болест се назива централни дијабетес или диабетес инсипидус и карактерише је прекомерно пијење и прекомерно мокрење.
Лечење може бити хормонско, када се примјењују хормонски препарати или нехормонско када се користе лекови за спречавање прекомерног мокрења.

Текст на основу извора уредио др Вемић Милан, Општа болница Панчево.

Извор:
1.Stefanović i sardanici „Interna medicina".