БОЛЕСТ МАЧЈЕГ ОГРЕБА „Lymphoreticulosis benigna"

"Болест мачјег огреба је бенигни регионални лимфаденитис. Болест изазива „Bartonella henselae", мали, грам негативни, микроаерофилни коко бацил.
Од „болести мачјег огреба" обољевају углавном деца. Болест се јавља после уједа или огреба домаће мачке (чешће мачета) која је на изглед здрава. За оне који оболе а нису били у контакту са мачком се предпоставља да су инфицирани посредством вектора или да се бактерија налазила негде у околини оболелог, одакле је унешена кроз повреду.

„Bartonella henselae" изазива два различита синдрома: болест мачјег огреба код особа нормалног имунитета и дисеминовану инфекцију код имунокомпромитованих особа. Место уласка инфекције је најчешће повређена кожа. Након инкубације од 3-8 дана јављају се благи општи инфективни симптоми, а на месту уласка јавља се благи оток, макула или папула, ређе инфилтрована огреботина. Развија се и регионални лимфаденитис и лимфаденитис са периаденитисом. Након неколико дана у средини кожне промене се јавља везикула или пустула, а касније се ствара круста, ређе улцерација.
Инфламирани лимфни чворови су неједнаке величине, од величине лешника до величине јајета, еластичне конзистенције, некад покретни и безболни а некад фиксирани за околно ткиво и болни. Највећи може да коликвира.
Болест траје од неколико недеља до неколико месеци. Промене могу да се изгубе без трага или да оставе ожиљак. Овај облик болести је најчешћи и назива се „кутаногландуларни" облик.

Када је улазно место коњуктива настаје једнострани фоликуларни коњуктивитис са запаљењем преаурикуларних лимфних чворова. Уколико је примарни афект на букалној слузокожи јавља се оток лимфних чворова на врату. Општи инфективни симптоми су слабо изражени, температура не прелази 38C и таје 1-2 недеље, уз осећај слабости и главобољу.
Понекад опште стање може бити знатно поремећено, могу се јавити неуролошки испади, пнеумонија, хепатолијенално обољење, као и егзантем.
Код оболелих од AIDS-а описне су тешке форме генерализоване болести.
Након прележане болести развија се специфични имунитет.
Компликације болести се не описују, али болест може трајати месецима или годинама.

Дијагноза се поставља на основу: анамнестичких података о уједу или огребу мачке и клиничке слике уз евентуално патохистолошки налаз Вартин – Стари бојењем. „B. hensele" се може изоловати из примарног афекта и аспирата лимфног чвора. Специфична антитела се налазе код 84% оболелих (IF, ELISA). Седиментација еритроцита је умерено убрзана, у крвној слици број леукоцита може бити нормалан или повишен уз неутрофилију.
Диференцијално дијагностички треба разматрати: туларемију, инфективну мононуклеозу, туберкулозу, лимфогрануломатозу, пиогени лимфаденитис, локализовану стафилококну инфекцију, содоку.

Болест мачјег огреба спонтано пролази, не захтева лечење. Примењује се симптоматска терапија (аналгетици, антипиретици, топли облози и сл.). Хирушка дренажа је потребна у случају да се јави флуктуација жлезде. Узрочник је осетљив „in vitro" на низ антибиотика. У тежим случајевима може се применити неки од антибиотика: азитромицин, амоксицилин са клавулонском киселином, цефуроксим или доксициклин.
Прогноза болести је одлична. Смртни исход је могућ код неуролошких форми или хепатолијеналног обољења.

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на одељењу инфективних болести ОБ Панчево.

Извори:
„Инфективне болести – уџбеник за студенте медицине" Катедра за инфективне болести Медицински факултет универзитета у Београду, 2004.
„Дијагностика и терапија инфективних болест" Српско удружење за антимикробну хемотерапију Београд, 2017.