„Болест без пулса“

„Такayasu arteritis“ je ретка форма васкулитиса који захвата аорту и њене главне гране. Болест је добила назив по јапанском офталмологу Мikitо Таkayasu, који је је први случај описао 1908.год., а која је по карактеристичном симптому, одсуству пулса а.radialis названа и „болест без пулса“.

Појам васкулитиса односи се на запаљење крвних судова, које настаје као последица напада сопственог имунског система. Узрок болести није познат. У случају Такayasu arteritisа запаљење захвата зидове великих артерија: аорте и њених грана. Ови крвни судови снабдевају крвљу главу, екстремитете и унутрашње органе, као што су бубрези. Запаљење доводи до сужења захваћених артерија, и смањења протока крви до различитих делова тела и органа које ти крвни судови васкуларизују.

Болест се јављаобично код жена, пре 40. године живота, много чешће на Далеком истоку.

Најчешће се манифестује боловима при коришћењу руке или ноге (клаудикације), смањењем или одсуством брахијалног пулса, разликом у крвним притисцима између леве и десне руке, шумовима чујним изнад аорте или артерије субклавије. Може се јавити хипертензија, затим други знаци васкуларне исуфицијенције као што су хладни екстремитети, главобоља, вртоглавица, диплопија, слепило, ангина пекторис, као и неспецифични симптоми: слабост, малаксалост, повишена температура, губитак у тежини, болови у зглобовима.

Дијагноза се обично поставља доплерским прегледом, а потврђује ангиографијом, којом се налазе блага, постепена сужења, оклузије или анеуризме аорте и њених грана. С обзиром на величину захваћеног крвног суда, ретко се ради биопсија. С обзиром да пацијенти могу бити и без симптома, и да је болест веома ретка, докторима није увек лако да је препознају. Некада прође и више година до постављања дијагнозе.

У лечењу се примењују гликокортикоиди у високим дозама, а у тежим случајевима се додају и цитостатици (метотрексат, азатиоприн или циклофосфамид). У новије време у резистентним случајевима примењују се инхибитори ТНФ-алфа. Васкуларни хируршки захват може бити индикован код болесника са церебралном, коронарном или периферном васкуларном исхемијском болешћу, или стенозом бубрежне артерије и хипертензијом. У тим случајевима примењује се поступак васкуларног премошћења или постављање трансплантата.

Teкст на основу извора уредила др Мирјана Марић, Општа болница Панчево.

Извори:
Интерна медицина, Божидар Врховац и сурадници, Загреб 2008.,
https://www.rheumatology.org
International Journal of Rheumatic Diseases 2014